Srpski tehnički list

— 325 —

пасније нападне силе и моменте под овим поставкама:

а). Бетон и гвожђе дејствују као еластична грађа; суделовање бетона при истезању само се онда узима у обзир ако оно не износи више од 10 килограма на ст“. При већим напрезањима на истезање у бетону, његова се сарадња занемарује; у том случају вреди што је казано у чл. 7.

Зарад простијег рачунања предпоставља се хоморен материјал и површина пресека гвожђа уздужне арматуре узима сеу рачун десетоструко. При ексцентричном притиску, мора гвожђе на затегнутој страни само примити затезање без сарадње бетонове.

Само се они стубови и притиснути штапови у конструкцији могу сматрати да су армирани и тако рачунати, код који је пресек арматуре најмање 0,69, површине најмањег њиховог пресека. Ј.

(наставиће се)

· Квашење угља при пожењу.

При објашњавању користи квашења угља при ложењу каже се: да се вода под дејством усијаног угља распада на своје хемијске састојке — кисеоник и водоник — да 'кисеоник потпомаже горење а водоник сагорева развијајући велику количину топлоте, те потпомаже дејство угља. Међу тим, кад се имају на уму процеси, који се при овоме дешавају и термохемиски закони који овима владају, он: да је лако увидети да овако објашњење не може издржати критику и да је далеко од стварности.

Пре свега не може се имати онакве користи од ослобођеног кисеоника, те овај ниуколико не може потпомоћи сагоревање угља, — јер колико се год кисеоник ослободи, исто га се толико мора утрошити при сагаревању водоника. Исто тако не-

ма никакве добити у топлоти услед сагоревања водоника,. Истина је да водоник, јединећи се са ки-

сеоником у водену пару, развија велику количину топлоте. Тако кад сагори 1 кг. водоника производи се око 29000 калорија образујући 9 кг. водене паре (од 20%С) односно кад се образује 1 кг. водене паре ослободи се око 3229 калорија, Али исто оволико калорија мора се утрошити, дакле одузети од топлоте коју угаљ развија, На тај начин добитак од сагоревања водоника изједначује се са губитком услед растављања воде, те се одржава равнотежа у топлоти — ни губитка ни добитка дакле.

Тако би ствар стојала кад би смо имали посла са хемиски чистом водом и кад би се раставила сва вода која се уведе. Међутим нема ни једног ни другог и онда у билансу топлоте не само што неће имаги никаквог добитка, већ ће бити губитка на испаравању оне нерастављене воде и оних других додатака и примеса које свака природна вода има, а ни сав 'одоник неће се понова сјединити са ки сеоником.

Па онда у чему је корист квашења угља кад

је ова пракса већ довољно освештана 2

Да би смо на ово одговарали морамо пратити про- . цес који се дешава од уношења мокрог угља у ложиште до изласка топлих гасова из постројења (до уласка у одвод.)

Кад се мокар угаљ унесе у ложиште и разастре на огњишту по усијаном угљу, онда ће прво настати загревање угља и воде, па онда испаравање и разлагање ове. За све ово троши се дакле топлота коју развија угаљ на огњишту одузима знатан се део њен. Последица је овога смањивање температуре огњишта и околине, што иде у прилог трајашност и одржавању овога. Растављени састојци водени биће понесени затим промајом и на том путу

у удаљенијим (вишим) деловима ложишта, цевима

и каналима за искоришћење мешаће вихорих по кривинама те сагоревају понова _ образујући. Ова воду и развијајући одговарајућу количину топлоте топлота, као што знамо, није онолика,колика је она на огњишту утрошена, али је добит у томе што је на овај начин извесан део топлоте са огњишта изолованијег дела ложишта, где би била сувише нагомилана и изложена већим губицима, потиснута ближе ка местима искоришћења, тако да се боље искористи те не само накнади већи надмаши онај

губитак. У кратко сведено све користи квашења

угља при ложењу; јесу:

од

1) Смањивање температуре огњишта и суседних делова ложишта, а отуд смањивање губитака услед зрачења топлоте пелела, шљаке и др., мања промена температуре при ложењу у огњишту и околним деловима ложишта и боље и лакше одржавање и већа трајашност ложишта и огњишта.

2). Равномернија расподела топлоте у построју односно померање једног дела извора топлоте од огњишта и удаљенијих делова ближе каи у места искоришћења (цеви, канале), те услед тога боље искоришћење топлоте.

Ну како је за правилно и потпуно сагоревање гасова потребна извесна, и то доста велика температура у ложишту, то при квашењу треба бити обазрив, јер ово често може бити и од штете. Ако се угаљ накваси више него што је потребно, онда се може услед утрошка топлоте на испаравање и разлагање воде, температура ложишта толико снизати, да ће отежати паљење гасова и онда извесан део ових изаћи ће несагорен из построја. Место користи, дакле, имаћемо чисту штету. Из тога излази: да се квашењем можемо користити највећма код најбоље врсте угља, јер услед великог топлотлог ефекта, овај дозвољава употребу мокријег угља и да код горива са ниским топлотним ефектом не треба га никако ни употребљавати, јер може пре донети штете но користи.