Srpski tehnički list

== 18 =

Допуштено напрезање на притисак износи 15 ој, од отпорне јакоте цигаља али ни у ком случају веће но 35 кгр. за см“ Бетонски слој који би се озго нанео зарад повећања моћи ношења таванице узеће се у обзир тек ако је преко 3 см дебео, и при том мора бити мешавина у размери 1 део цемента на 3 дела ситног шљунка. Ако је тај слој бетона дебљи но 5 см онда целу таваницу треба рачунати као таваницу од армираног бетона.

На основи ових одредаба срачунати су обрасци помоћу којих се непоредно може рачунати моћ ношења армираних таваница од опека или бетона. У тим обрасцима ова су означења:

са = највећи притисак у цигли или бетону

беј-= „ затезање у гвожђу

Х == висина зоне притиска код армиране греде од цигаља изложеној повијању.

ћ, == крак унутарњих сила у пресеку греде изложене повијању“

ћу == корисна висина пресека т.ј. размак тежишта гвозденејарматуре одџивице притиснутог дела

М == моменат савијања за !м ширине таванице

је == квадратура пресека гвожђа на 1м ширине таванице.

Из приложене таблице могу се видети потребне висине за усвојена напрезања и пресеке гвоздене арматуре.

пе Х | ћу | ум | тетић 10 о;2о0н| -0,033н| 1,035 ум) 0,100ћ ЈЕ 0,2738| 0,909] 0,738 ум] _ 0,205 20: |) 1000 |- о,3а3н| 0,авовј 0,580 ут 0.3323ћ 95 0,385] 08721) 0,488 ум] 048 30 огаодћ] 0,858 0,426 ум! _ 0,642ћ 5 0,467] 0,844] 0,381 ум] _ 0,817ћ

Момент савијања М треба рачунати у метаркилограмима за ! метар ширине таванице, па се онда добија корисна висина ћ у сантиметрима Пресек гвожђа је рачуна се у квадратним сантиметрима на метар ширине плоче, кад се у образац уведе корисна висина ћу см.

За таваничке плоче између гвоздених носача може се нападни моменат савијања рачунати по обрасцу

=

4 710. кад је таваница оптерећена подједнаким теретом ад. Вредност ћ служи за рачунање напрезања противу смицања: гђ, и јакоте којом гвожђе приања уза зид гс.

Њихове највеће вредности рачунају се по обрасцима. А ИГД БА т0== ТИЋ,

При томе је А реакција у килограмима, ђ је ширина плоче (обично 100 см); И је обим арматуре који пада на ширину ђ.

Кад ове вредности упоредимо с одговарајућим вредностима код армираног бетона онда се увиђа да је, за истоветне нападне моменте, корисна висина код плоча од армираног бетона нешто већа а површина пресека гвоздене арматуре нешто мања но код ових таваница.

те

Тетел шта Вејоп 1909. ЈЕ стр. 501-505

Сечење метапа помоћу кисеоника...

Још 1901. год. Ог Меппе из Немачке вршио је опите о сечењу метала помоћу кисеоника и имао је приличног успеха, али без велике практичне вредности. Највеће тешкоће при овим покушајима биле су у томе, што се није могао отклонити сав гвоздени оксид, који се за време сечења образује с поља на металу и спречава интиман додир метала и кисеоника. Услед овога оксида процес сечења морао је се прекидати, а због тога је и утрошак гаса био много велики.

Ове тешкоће уклоњене су упетребом једне нарочите дуваљке, коју је 1904. г. патентирало акционарско друштво: „Зосјеће Апопште | охћудпаце ЈпфеттаНопаје.“ Овај апарат је врло прости састоји се из једне дуваљке, која ради са једном мешавином од кисеоник-водоника, или кисеоник светлећег гаса или кисеоник-ацетилена. Са овом дуваљком загреје се метал до белог усијања. Кроз једну нарочиту цев -р85е- пролази чист кисеоник до на место које је усијано и одмах га пресеца. Данас су већ разнолике дуваљке у употреби, но све су оне у принципу једнаке, а разликују се по начину довођења кисеоника, који сече метал. Површина пресеченог метала је прилично равна и слична је пресеку, који се добија при топлом сечењу. Веома је интересантно, како'ови апарати врло брзо и чисто секу све метале, па чах и најтврђи челик и бронзу, било по правој или кривој линији.

За нов и чист метал препоручује се употреба светлећег гаса у дуваљци, јер је он врло јевтин, а при том добро дејствује. Када је пак метал јако оксидисан, или је пак место, — које има да се сече, — неприступачно, препоручљиво је употребити кисеоник- ацетилен јер он развија јачу топпоту. '