Srpski tehnički list

Тај закон од 1896, године донесен иницијативом пок. Косте Ивковића био је много бољи него овај, који је данас у важности од 1898. године.

По закону од 1896. године инжењери су могли достићи плату од 5000 динара, а после тога могли су постати и инспектори (неограничен број) и достићи плату од 7070 динара. Даље, премештани су краљевим указом као и сви остали државни чиновници.

Сем тога, разбијена је и она заблуда, да су железнички инжењери племићи, да суони нешто више и нарочито учили, да они нешто више знају но остали инжењери.

Оно, што је 1896, год. створено иницијативом пок Ивковића покварено је, чини нам се, иницијативом инжењера, године 1898., када је закон измењен.

По томе новоме закону, који је требао бити бољи од старога:

Највећа је плата инжењеру — архитекти 4500 динара — дакле за 500 дин, мања.

Инспектора по закону има цигло два са највећом платом 5500 дин; — дакле 1570 дин. мање;

Инжењери до плате од 3500 дин. премештају се Министровом наредбом као пандури.

Године службе повећане су од 30 на 35 година.

Безброј рупа у закону, а нарочито, да неко који не заслужује—може добити унапређење. Било је инжењера министара грађевина али ниједан за ивжењере нема заслуга као пок. Ивковић. Не споримо, да и међу њима има један или двојица и њихове ће заслуге у своје време неко други изнети.

Пок. Ивковић је заслужио нашу благодарност, колико по правилном схватању нашега положаја и дужности, толико и по готовости да се заузме за нашу праведну ствар коју нису хтели прихватити министри-инжењери ни онда, када су били свемогућиу Народној Скупштини, за то ми пок. Ивковићу одајемо наше пуно признање и нашу захвалност из дубине нашега срца.

Мир нека је пепелу његову и увек светао помен међу нама.

К.

Пруга Параћин—Зајечар

У почетку ове године биће од интереса описати радове у П. секцији пруге Параћин Зајечар, где је рад почет почетком октобра

1908. (уговорени рок почиње од 26. септембра 1908. год.) пошто су радови у |. и М. секцији потпуно готови, а у Ш. секцији остало је још само да се положи колосек.

Рок довршења радова у [| секцији по уговору је 26. септембра 1910. године — остаје нам дакле, непуних 9 месеци, па да се доврше радови и у овој секцији. Како ће до тога рока и у Ш. секцији бити положен колосек, онда је од вредности знати: колико је до сада израђено у овој секцији и колико још остаје недовршеног посла, како се до сад радило па и сад ради, да би се могло оценити, када ће бити ова секција готова

Да би се што боље могло одговорити на ова питања, почећу прво описивати извршене радове у овој секцији у прошлој години.

Ова секција подељена је у три деонице и то: од км. 16 до км. 25 1 деоница (у овој деоници је од км. 16 дз км, 18 израдио земљане радове пређашњи предузимач Шифер), од км. 25 до км 32 + 800 [1 деоница и од км. 32 + 800 до км. 39 +378 Ш. деоница.

У |. деоници: Има 29 објеката од којих су 20 озиданих, 3 започета, и 6 незапочетих. Станично постројење у Св. Петци готово је, а до станице је положен колосек. Од зграда остаје да се изради још скретничка кућица у Клачевици. Земљаних радова израђено је 41600: а остаје још да се изради око 25000т>

Као што се из горњег види, у овој деоници нема још много неизвршених радова и предузимач ће бити са овом готов до предвиђеног рока.

У П. деоници: Има 30 објеката од којих је 6 довршено и 2 започета, али како су ови довршени и започети објекти највећи у овој деоници, може се слободно рећи, да је предузеће довршило близу половине кубатуре зидања. Има још два потпорна зида у малетру да се озидају, но и њихова кубатура није тако велика. Од зграда имају да се озидају две скретничке кућице. Од земљаних радова у овој је деоници израђено 43000 т" а остаје још да се изради око 35000 т“.

И ова деоница моћи ће бити готова све до тунела до предвиђеног рока, само тунел не, но о тунелу ћемо говорити на крају, а сад да пређемо :

На Ш. деоницу: У овој деоници готово има највише вештачких радова, а предузеће је у њој најмање радило, и може се унапред рећи, да неће моћи ову деоницу да доврши у одређеном року па ма са каквом снагом радило.