Srpski tehnički list

БРОЈ 7. У Београду Недеља 14. Фебруар 1910. г. ГОД. ХХ

1

СРПСНИ

ТЕХНИЧНИ ЛИСТ

ОРГАН УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕКТА

САДРЖАЈ: | Љубомир Клерић члан Академије Наука, професор Велике Школе од Ј. стр. — (58)— Исушење Мачве од инжењера Зрнића стр. —(55)— Зашто вода у Београдском Водоводу није увек бистра» од М. стр. —57Прописи за рачунање притиснутих гвоздених или дрвених конструктивних делова с обзиром на отпор противу

извијања. (наставак) од Ј. стр —(57)— Писмо Удружењу стр. —(58)— Техничка Књижевност од П. А.Д. стр, —(59)— Белешке: Шодморска флота од П. А. Д. Подземна безжична телеграфија од В. М.П. стр —(59)— Вести

Члановима Удружења стр. —(60)— Благајникова пошта стр. —'(60).

+ Љубомир Клерић

Члан АКАДЕМИЈЕ НАУКА, ПРОФЕСОР ВЕЛИКЕ Школе, МинистаР Нар. ПРИВРЕДЕ, ДРЖАВНИ САВЕТНИК, ПРЕДСЕДНИК ГРАЂ. (САВЕТА, ПОЧАСНИ ЧЛАН УДРУЖЕЊА Српских ИнжеЊЕРА и АРХИТЕКТА И Т. Д. ит. д.

ГОВОР. којим се с покојником Љубомиром Нлерићем у име Српске Краљевске Академи-

је Наука и у име Универзитета пред зградом универзитета опростио

г. Ог БОГДАН ГАВРИЛОВИЋ проф. Универзитета

Помолисмо се Богу за покој честите и напаћене душе твоје, драги Клерићу, и допратисмо те до ове куће, у којој си ти у дугом низу година високо и часно носио буктињу српске науке и српске просвете, Незнан и невиђен ступио си пре 35 година под кров овог просветног храма, да после тихог али беспрекидног и неуморног рада од двадесет и неколико година из њега изађеш с лаворовим венцем на глави. ИМ што је српска наука за релативно кратко време тако нагло и: зашла из уског колосека свог и заузела сад већ видно место у општој културној згради целога човечанства, има се без сумње приписати и утицају оних идеја, које си ти као достојан пријемник Даничићевих, Панчићевих и Нешићевих погледа стално заступао у правцу онога рада, у који си ти као прави херој у интелектуалном заносу и научном нагону своме, млађе другове и ученике своје упућивао и у борби за светињу истине челичио. Тај занос за научним испитивањем био је један од снажних израза твога талента и он те није остављао ни онда, када си и ти услед наших несређених друштвених и политичких прилика отишао у политичку и административну службу, да било као министар, било као члан Државног Савета, будеш жртва једног ровитог и политичким страстима тада скроз зараженог друштва. Сећам се живо, колико да је данас било, како си се радовао, . кад си се изишавши из тог вртлога политичке борбе, повукао у своју ти.лину за свој писаћи сто, међу своје колеге, које си волео више од свега на свету и у чије си листове и ти на неколико страница своје бесмртно име уписао !