Srpski tehnički list

= 5. =

Ако је тај предлог незгодан, што засеца у издатке, којих нема у државном буџету, онда нека Влада и Народ. Скупштина на неки начин гарантују да ће у буџет за 1911. год. ући потребна сума за подизање насипа од Митро ице до Шапца а раније новац не би ни требао, ако округ добије зајам.

Кад буду потпуно готови и дефинитивни планове, које ће израдити хидротехн. одељење и кад буде готов и насип поред Саве, лакше ћеа и правилније ће бити донет закон о потпуном обезбеђењу Мачве од поплаве и исушењу њеном. Куда је прошло толико година нека прођу још две-три.

Јер, бојим се, да се и после доношења пројек-

тованог закона и почетка рада по њему не викне оно једно неоправдано конвенционално „Ешо шта нам инжењери урадише“ 2. — 1. — 1910. г. Шабац. Инжењер Зрнић.

Зашто вода у Београдском Водоводу није увек бистра»

() томе питању не би говорили, да замућивање воде из београдског водовода не даје повода и новинарима и грађанима, да посумњају у каквоћу и да поред те поуздано здраве воде пију сумњиве бунарске и нездраву топчидерску воду.

Управник београдског водовода вели, да се услед промене у равнотежном стању водоводне мреже разбије гвоздени оксид по зидовима и услед тога се узмути вода прво у том делу цеви, за тим у резервоару па најпосле у целој мрежи.

Ако смо из овога г. управниковог објашњења извели погрешан закључак као и да на зидовима резервоара има талога, онда га молимо да извини што смо га погрешно разумели.

У чланку под горњим насловом у овом листу а у броју 2-гом од 10. јануара т.г. код последње реченице, у другом ступцу при дну, има да се исправи једна штампарска грешка. Та последња реченица гласи:у рукопису овако: Треба само нај пажљивије ослобођавати воду од гвожђа, испрати“) водоводне цеви и резервоар, па ће вода у београдском водоводу бити увек бистра.“

Не проф. Леко већ проф. Гертнер казао је да „имамо право тражити да нам београдска општина увек даје бистру и беспрекорно добру воду и да стоји потпуно до органа водовода, да се овим срествима што суих имали на расположењу још 1897.

#) Место „испирати“

године, „дају воду потпуно беспрекорног изгледа и доброг укуса.“ То су Гертнерове речи на стр. 66. његовог извештаја који је поднео београдској општини.

Не проф. Леко већ проф. Гертнер каже, да „сем оних дана када се цеви буду исппрале у Београду несме више бити мушне пили опалишуће воде, иначе је знак да се рђаво ради!“ То су речи проф. Гертнера а не проф. Леке.

Према томе ако сег. управник београдског водовода с тим не слаже, и ако мисли да му доликује да прелази и на личност, онда нека напада и вређа проф. Гертнера.

М.

Лрописи за рачунање притиснутих гвоздених или дрвених конструктивних делова с обзиром на отпор противу извијања.

(ц. кр. министарство железница)

(наставак)

5. 8. Утицај ексцентричног утврђења.

Ако притисак не дејствује на штап у тежишту његова пресека већ мимо њега, (сл. 9.) онда ће штап, услед момената који се услед тога јавља Рап, добити неповољно напрезање на ивици, коме у извесним случајевима, притиснути штап није довољно отпоран. фееое~

Тада треба ишчекивати, да спој притиснутих штапова буде по могућству тако удешен, да буде штап само центрички оптерећен; ако ли пак према

" конструкцији није могућно спречити ексцентрично

терећење штапа, онда је потребно ту околност узети у обзир при димензионисању штапа.

Утицај ексцентричког утврђивања може се занемарити само при диагоналама противу ветра и андрејевим крстовима (укрштене диагонале), које су изложене силама чије се величине не могу тачно срачунати — пошто их производе ветар и бочни потисци кола, —— као и код диагонала многогубог система, које су на укрсним местима једна на другу приковане, где опет није могуће одредити слободну дужину штапа. |

Ако у сл. 10 означава :

п ексцентричност т.ј. удаљеност нападне тачке силе Р од тежине осе штапа у сантиметрима,

с удаљеност тежине осе од крајњег влакна пресека на притиснутој страни у сантиметрима,

бе удаљеност неутралне осе од осе тежишта

у сантиметрима,

! мерљиво напрезање на ивици, које постоји услед ексцентричног оптерећења у тонама на квадратни сантиметар.