Srpski tehnički list
- 163—
бија само /една једина површина клизања. АС, која се слаже с условима равнотеже. Истинитост овог тврђења можемо увидети ако узмемо у обзир да је притисак О на површини клизања утолико већи уколико је површина клизања просечно стрменитија, што се непосредно може увидети из обрасца (4) Зато је притисак (0 на површини клизања АС већи но притисак (), на површини клизања АС
с С
а
У.
Сл. 4. и 5. (види сл. 4). Када би обе површине клизања задовољавале услове равнотеже, онда би се морале држати у равнотежи силе: 0,0 ио'=7.1. (површина АС Сл.) А то према полигону сила све дотле не може бити, докле год је О :> О, Једна од обеју површина клизања стоји дакле у опреди с условима равнотеже. Исто се тако може доказати да само једна површина клизања, од двеју које се секу, може одговарати условима равнотеже. Јер ако замислимо у сл. 5. две површине клизања АСи и АС' које обухватају по запремини једнаке клинове земље, онда морају притисци () и О, чинити спрег, који држи равнотежу спрегу 2. 1. Сила (0 мора дејствовати дакле на одстојању
(5) 9
изнад силе (. Али сето противи еквацији (4) Према том обрасцу напротив 9, лежи дубље но О јер је површина АС, у свом доњем делу стрменитија но површина АС. Обе површине не могу дакле у исти мах испунити услове равнотеже.
Досадашња теорија земљиног потиска почива као што је познато, на произвољној претпоставци, да су површине клизања равни. За с'ецифичан притисак на равну површину под иагибом о даје еквација (4) ову вредност: д=7.5.35т. (ф— 0)
ЈЕ
Ри ИЕ У ИО) Специфичан притисак дакле расте линеарно с дубином, а резултанта О свију притисака на јединицу дужине има своју нападну тачку у доњој трећини равни клизања.(види слику 6.) Ако је зид АВ верти-
калан, онда може равнотеже бити, ако потисак земље Е дејствује паралелно с површином земље; јер се само у том случају све три силе С, 0 и Е пресецају у једној тачци. Експериментална испитивања међутим показала су, да не постоји такав однос између правца земљиног потиска и нагиба површине земље. По експериментима које је саопштио проф. Н. Мег — Вгезјаш у поменутој књизи, а извршио са сувим песком, излази да је угао под којим дејствује потисак на зиду просечно о==0,84 о кад је површина потпорног зида рапава (приликом опита обложена смирглом)и о = 0,65 о кад је површина зида глатка (обложена црвеним воском). Није се могао констатовати никакав уплив облика горње површине земље на величину угла о. Очевидно угао е постаје делом услед слегања земљишта. Према томе може се очекивати да јеу пракси код високих потпорних зидова угао о приближно једнак углу трења о. По шоме дакле у већинислучајева прешпоставка, да је површина клизања равна, стоји у опреци са условима равношеже. У литератури је већ више пута обраћена пажња на овај факт, па ипак није то могло знатно поколебати веру практичара у уобичајен начин рачунања, сигурно с тога, што су практичари увек сматрали да је рачунање потиска земље као емпиричко правило, које им је изгледало да се доста добро слаже с прикупљеним искуством.
Из досад наведеног излази, да се при прорачунавању потиска земље не смеју чинити произвољне претпоставке о облику површине клизања АС, ако се хоће да остане доследан законима статике. Површина клизања има сасвим одређен облик и он се даје у сваком случају једнозначно одредити. Али је ово наравно скопчано с врло великим тешкоћама. При томе се наилази на проблем из области интегралног рачуна, који није успео да реши писац ове расправе. Али то решење није ни потребно. Јер, баш у једном од најважнијих случајева за праксу, п шо кад је површина земље хоризоншална, могућно је срачунаши потисак земље који дејствује под произвољним углом о ада се у опште не мора знаши ниши одредити каква. је површина клизања.
То се може постићи на основу испитивања које је извршио Каштте О односима притисака у једној тачци земљине призме. Зато ћемо ово најпре да проучимо. Замислимо бескрајно малену призму земље = 1, чији је пресек правоугли троугао коме су стране 48, 48.со5ф и 45.5Ф, види сл. 7. Замислимо да смо приз-
1285 со