Srpski tehnički list

БРОЈ 22

У Београду Недеља 30. Маја 1910. г.

ГОД. ХХ

=>

СРПОНИ

ТЕХНИЧЋИ ЛИСТ

ОРГАН УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕКТА

САДРЖАЈ: Улепшавање Београда од Ј. —173— Стечај —173— Извештај Управног Одбора —174— Извештај ХХГ главног скупа —176— Извештај благајника —177— Извештај о Српском Техничком Листу —179— Преглед примања и издавања Српског Техничког Листа —180— Предлог буџета Српског Техничког Листа за 1910 годину —181—

Учесницима ескурзије —182— Конкурс —182—

Уредништву Српског Техничког Листа —183— Вести —183—

Благајникова пошта —183— Члановима Удружења —184—

У лепшавање Београда.

Обећали смо да ћемо данас говорити о другом објекту за улепшавање Београда и ево нас да искупимо своју реч.

Куд код прођете кроз Немачку и друге културне државе ви ћете видети, да и најмања варошица има свој општински дом и да је тај дом махом на највиднијем, најугледнијем месту а у исти мах и најлепша грађевина у вароши. Истина тамо су за општински дом везани и легенда и историја. Пред општинским се домом делила правда, доносиле су се одлуке, судило се, живило се, развијала се трговина, пулзирао је живот целе општине. Општински дом поштују сви грађани као реликвиу и поносе се њиме, јер је у њему оличено и достојанство општине и богаство и укус.

Ми Београђани још ни данас не смемо странцу да покажемо грађевину у којој заседава општинска управа, која даје директиву за напредак и стара се за благостање целе општине, престонице Србије. Нашег угледног госта нисмо могли примити у просторијама општинског дома и ја тврдо верујем, да му нико није ни показао где заседава председник општине, који је требао да му по словенском обичају понуди хлеб и соми да га поздрави добродошлицом.

Надамо се да ће општинској управи бити једна од првих брига де сазида Београду достојан општински дом.

Па да се запитамо: где треба подићи тај дом и како га треба опремити >

Мислимо да би једно од најлепших места било место између Росије и Балкана, на Теразијама. Ту би се дало много што шта лепо извести. Замислимо дом већих размера у коме би сем просторија потребних општинској управи било и просторија за варошки музеј и по примеру Бечког „Каац5-а“ и велика рестоурација с високо уздигнутом терасом окренутом Савском крају.

Испод терасе једна пасажа која би била можда јединствена по теренском положају. А с лица ка теразијама друга тераса над пропилејима.

Зграда би се могла извести у источњачком стилу.

На ову последњу мисао навела ме је једна случајна прилика. Један наш колега био је толико храбар да покуша израдити у источњачком стилу једну приватну вилу која треба да се подигне у улици Милоша Великог. Ја сам скицу видео и могу рећи допала ми се, Тај први покушај показује да се у том смислу може створити ново широко поље рада за талентоване архитекте. Задатак не би био лак, јер између приватне грађевине око 200 м“ заузете површине и општинског дома има огромне. разлике,

Али то не треба да нас заплаши. Нека општина састави програм за грађевину, нека изабере подесно место, па нек распише стечај са добрим наградама и подесним оцењивачким одбором, па ће надамо се добити много лепих решења а надамо се свакојако да ће бити међу њима и једно,а можда и више, које ће задовољити и практичку и естегичку страну задатка, тако, да ћесе моћи Београд поносити својим домом и да ће моћи у њему дочекивати и народне госте.

Само у том случају, при подизању дома не сме се скомрачити, не сме се рачунати на ситне паре, Јер ако се тако буде радило и-

спашће све ситничарски. Ј.