Srpski tehnički list

— 174 —

СРЕ ЧАИЈ.

Удружење Српских Инжењера и „Архивекта расписује овим стечај за израду расправе о армираном бетону. |

Најбоље израђену расправу награђује са 500 динара Раљска фабрика цемента.

Расправа има у првом реду да изложи и испита опште особине конструкција од армираног бетона и да при томе обрати особиту пажњу питању: када су и уколико су оне подесније од осталих а нарочито чисто гвоздених конструкција.

При том расуђивању треба узети у обзир све особине армираног бетона, а нарочито његову сигурност противу пожара и ње гове игијенске особине.

При испитивању конструкција од армираног бетона с економског гледишта ваља узети у обзир не само трошкове око израде него и трошкове око одржавања.

Зарад бољег објашњења и очигледнијег упоређења „могу се расправи додати и упоредни пројекти за једну конструкцију У гвожђу и у армираном бетону и то за околину Пожаревца, Шапца или другог ког места у Србији, у којима је оскудица у добром, крупном камену за зидање.

Рок за предају расправе оцењивачком суду или /дружењу Српских Инжењера и Архитекта биће Цвети 1911. године, како би се могао извршити преглед и оцена поднесе. них расправа, те да се награда додели о Главном скупу Удружења, на Духове 1917. године.

У оцењивачком суду су изабрана ова лица : |

Председник : г. Јефта Стефановић ред. професор Универзитета и чланови г. г. Кирило Савић Управник грађења нових железница, Миленко Гурудић и Ог Јибеп Милутин Миланковић ванредни проф. Универзитета и Драгутин Маслаћ архитект Мин. Грађевина.

30. маја 1910. год.

Београд. ј У име Удружења

Српских Инжењера и Архитекта Председник оцењивачког суда Јефта Срефановић. _

ИЗВЕШТАЈ

Управног Одбора Удружења Српских Инже-

њера и Архитекта о раду Удружења у 1909 години –поднесен ХХром глазном скупу на дан 6. Јуна 1910, године.

Управни Одбор, изабран на ХХ-ом главном скупу, предузео је послове Удружења почетком Јуна прошле године и на својој првој седници од 10 јуна овако се конституисао : секретар г. Нешко Смиљанић, благајник г. Душан Божић, књижничар г. Драгутин Маслаћ. У ужи редакциони Одбор „Срп. Техн. Листа“ изабрани су: за власника потпредседник г. Кирило Савић, за главног уредника: г. Јефта Стефановић, за одговорног уредника г. Јован Андрејевић и за чланове редакционог одбора г. г.: Павао А. Димић и Душан Божић. Почетком месеца августа, због службеног бављења ван Београда, поднео је оставку на дужност члана Управног Одбора г. Милорад Поповић, а на његово место изабран је на |-вом месном скупу у октобру месецу г. Бранко Таназевић архитекта и стални доцент Универзитета. Најзад смрћу пок. Пере Смедеревца, постало је упражњено једно место у Надзорном Одбору, те је на У! месном скупу изабран за члана Надзорног Одбора г. Драгољуб Мирковић инжењер и управник Београдског водовода.

Управни Одбор Удружења држао је своје седнице по потреби, и на њима решавао текуће послове Удружења, а водио је рачуна и о свима техничким питањима у земљи и на страни и саопшта-

вао их и претресао у своме органу. (Осим тога одржано је и 6 месних скупова, на

којима су претресана важнија техничка и друга питања.

Тако. нпр. Удружење је поводом пројекта и доношења новог закона о Уређењу Железничке Дирекције приредило најпре једно јавно предавање, које је одржао потпредседник нашег Удружења г. Кирило Савић, и које су поред наших железничара и чланова Удружења посетили још и неки народни посланици и многи отмени гости. Ово прадавање, Удружење је после и одштампало у нарочиту књижицу са жељом, да наше законодавне факторе што боље обавести о потреби корените реформе ове наше тако важне Установе, као што је Железничка Дирекција.

Али је Удружење и поред тога било изненађено доношењем новог законског пројекта, који је имао много мана и недостатака. С тога је Удружење придајући велику важност томе питању чинило потребне преставке и резолуције, упућене законодавним факторима, али је и то мало помогло. По-

ред свега тога, донет је најзад један непотпун 3акон са којим наше Удружење не може бити задо-

вољно.