Srpski tehnički list
— 179 —
Извештај О Српском Техничком Листу
Поднесен ХХ! главном скупу Удружења Српских Инжењера и Архитекта на дан 6. јуна 1910. године.
Готово бисмо могли овогодишњи и:вештај написати угдве три речи: могли бисмо упутити чланове Удружења да прочитају готово од речи до речи извештај поднесен прошлом главном скупу.
Јер ће вероватно бити и замерке исте од стране чланова па и одбранајнаша стереотипна. Без срестава се не може постићи успех који се жели нити остварити што се хоће, већ све то мора бити у колико се може.
У срества редакциони одбор не рачуна само материјалну већ и моралну потпору чланова.
Зато и велимо да управо не бисмо требали ни писати новог извештаја, већ се позвати у главном на прошлогодишњи, пошто је готово све остало по старом.
На вами господо чланови Удружења лежи не мања одговорност за то, што наш лист још ни данас не може да задобије онај углед, који би по спреми српских инжењера требао да има.
Кад погледате друге техничке листове, ви ћете на прво место запазити врло велики број сарадника, који стално приносе своје литерарне прилоге
листу; који бодро мотре да у листу не промакне_
ма шта, што не би било савремене вредности, што не би било на висини технике; који полемишу о истакнутим питањима без жучности и који саопштавају друговима стечено искуство; који, једном речи стално и марљиво раде на листу.
И данас су у раду замашни технички објекти у нас па ми ипак и данас морамо да пабирчимо са садржином листа.
Сад смо се постарали да у листу доносимо и омање скице, које много доприносе јаснијем излагању и бољем разумевању техничких написа али то још није довољно.
Наш лист, хтели ми не хтели, носи јоши данас обележје полемичког листа о акутним питањима. Можда то захтева и сама читалачка публика листа; али ми ипак мислимо да бисмо више користили, када бисмо лист могли уређивати више са чисто техничког гледишта.
Гослодин Министар Грађевина изволео јеи ове године одобрити кредит од 2000 динара, као помоћ листу. Ми зато у име радакционог одбора и у име Удружења овим изјављујемо благодарност господину Министру и Народном преставништву.
Мислимо међутим да тачно схваћени интереси народа налажу и Народном Престаништву и г. Ми. нистру Грађевина да свим силама помажу напредак
и развиће техничке струке у земљи и да би према томе било од користи и држави да обилатије помогне издавање листа
Јер овако, како је сада, ми морамо непрестано кубурити са радном снагом. Рад треба платити, па ће га онда бити. А кад се рад плаћа, онда човек има права да бира и одабира оно што више вреди. Кад се рад не плаћа, онда немамо права ни да будемо незадовољни. Јер прва и најблажа замерка може да учини да такав бесплатан раденик престане сасвим радити.
И ако је лепо да се појединци жртвују за општу ствар, ипак није право да сви остали само гледе како то бива из дана у дан, и чекају док прегаоци не малакту.
Треба се дакле потрудити да се створи могућност, да се написи хоноришу.
Зато се редакциони одбор трудио, да нађе још извора за боље успевање листа.
Обратили смо се железничкој дирекцији с молбом да нам из свог буџета одвоји извесну суму као помоћ а у замену за то нудили смо да бесплатно штампамо наредбе и расписе од општег значаја као и све објаве лицитација.
По овој молби нисмо још добили никакав одговор.
Редакц. одбор се трудио да прикупи што већи број претплатника али није успео у том.
Шта више и с прикупљањем претплате иде тешко. '
Није прикупљено онолико прихода колико је буџетом предвиђено прошле године, јер наши повереници у окрузима где има највише претплатника, заузети су и преоптерећени многим пословима, те им недостаје времена да се својски заузму за прикупљање претплате. Рад примера да наведемо, да само две вароши у једном округу дугују 1400 дин., а то је баш округ који нам је ранијих година давао редовно највећу претплату.
За П полгође 1909. год. лист је примало 654 које претплатника које чланова удружења. У току 1 полгођа прошле па до 15. маја ове године морали смо шиљање листа обуставити 78-рици чланова удружења и претплатника; онима који по 2—38 године нису одговарали својим материјалним обавезама према Удружењу. За то време приновљено је 47; тако да сад прима лист 623 лица. У овај број ушли су сви чланови удружења и сви они који примају лист бесплатно у замену за своје листове.
Лист се штампа у 750 примерака а стручни додатак, који ће овај пут изнети око 10—12 штампаних табака текста и исто толико табака слика, штампа се у 1000 примерака До половине јуна месеца стручни додатак разаслаће се члановима и претплатницима.
На завршетку редакциони одбор сматра за