Srpski tehnički list

— 216 -

вер. пројекцији. Њихова је висина лима 1,85 м. а појасеви су појачани с три итри лима.

Спољни и унутрашњи главни носачи везани у међу собом унакрсним гвожђима на једном и другом ослонцу.

Перони су са стране заштићени зидом у коме су врло велики застакљени отвори а озго је кров покривен избразданим стаклом. Кров не прекриљује целу станицу већ само с једнеи с друге стране до половине колосека. Кров се носи слободно. Да не би непогода досађивала, дуж целе станице с крова по ивици виси платно од стаклених плоча.

Платно је 1,2 м. широко. (наставиће се)

БЕЛЕШКЕ Бежична телеграфија. Недавно је довршена за бежичну телеграфију највећа инсталација на

европском континенту. Она је подигнута у Поли

на стаклету. Ј.

| том мешати. Екстракт се одвоји: и охлади; затим се остатак ослободи сувишног алкохола тиме што се загреје. Најзад се филтрира да би се одво' јио парафин ако га буде у маси преостало. Ово срество за спирање старе боје може се произвести и од гудрона који преостаје приликом дистилације мрког угља, само је онда корисан проценат нешто , мањи: између 15 и 20; а код гудрона од сировог пе' тролеума износи корисан проценат 20—930: па | Изгорела фабрика електрике у Минхену. 93. Маја по новом календару десио се близу Мин' хена ужасан пожар проузрокован кратком везом · електричне струје. Једно кабло (сноп жица) било је дефектно и ту се појави кратка веза. Управник радионице приметио је око 2 часа по поноћи у машинској згради како избија карактеристичан светао пламен од кратке везе.

За тренут ока. муњевитом брзином захвати | пламен таваницу и кров. Раденици су схватили 0| пасност и сви су се разбегли оставивши чак и своје преобуке. Одмах су известили директора и он је још на време, пре пожарника, приспео да спречи

осветљење те се пожар ограничио. Штета се цени

на једној кули високој 91,4 т. Кула је АЕ бе несрећу. Искључио је приватне везе и улично

Како се најбоље скида стара боја са бојадисаних предмета. Досад се боја скидала помоћу калијевог или натроновог цеђа. Ови су цеђеви врло љути. нарочито кад се употребе још и врели.

У најновије време пронашли су ново и безопасно срество за тај посао. Извесни делови битуминозних, минералних уља, који имају високу тачку врења, као и гудрона растварају се у јаком алкохолу и то или непосредно или пошто се добро загреју и доведу под притисак. Ови раствори могу да се употребе за спирање старе масне боје или боје с воском са предмета најразличније природе. Ови раствори не само што немају оне незгоде које се јављају при раду с љутим цеђем, већ дејствују много брже и боље, но што се може постићи с цеђем.

У раствору обично има 2—83 процента оних растворених делова који скидају боју. Већа концентрација може се постићн загревањем, али чим се раствор охлади, одмах се издвоји што је више од 9—83 процента. Рад је прост. Крпом или кичицом премазује се стара боја и она се или раствори и спере или се поткоруби и сагребе. Може се чак постићи, ако се жели, да се скине слој по слој. То се постиже слабијим, мање концентрисаним растворима. Потребан материјал добија се најјефтиније из остатака приликом дестилације сировог петролеума, из гудрона. Гудрон је маса која једва тече. Треба га двапут, по петнајест минута, искувати с петоструком количином алкохола од 94 до 95%, и при

на 300—500 хиљада марака.

Овом приликом као да је нађен узрок и дру| гим до сад необјашњеним пожарима у Берлину и | Хамбургу.

Сад изгледа да ће се најзад усвојити један до сад занемарени услов за осигурање против пожара ове врсте. А то: је да се у поткопима за каблове од места на место израђују окна за изолацију. То ће бар бити резултат скупе поуке коју је овај пожар дао. Ј.

Како треба рачунати површину прозора код школских зграда. Махом се тражи да површина прозора износи '/, површине патоса дотичног простора. То је и прописано у Пруској министарским расписом 1895. године. А разлог за то лежи у дотадашњем искуству, и важи за собе које су највише 6 мет. дубоке. Али у многим приликама овај је захтев претеран. Ово се нарочито лако може појмити кад се сетимо да осветљење опада с квадратом остајања или да расте уколико квадрат остојања опада. Из тога излази, да је за све плитке собе сувишна '/, површине за прсзоре.

Један стручњак извео је на основи закона о простирању светлости врло просту и подесну формулу за срачунавање потребне површине прозора за учионице и то:

Б 15

Пн Це 5 36

| је потребна површина прозора у квадратним метрима. Е површина патоса собе у кв. мет; ! је дубина простора.