Srpski tehnički list

БРОЈ 10.

У Београду Недеља 6 Марта 1911

СРПСКИ

Г.

ГОД. ХХН.

ОРГАН УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕНТА.

САДРЖАЈ; Проширење београдског водовода. Д. стр. 77. —- (О избору калдрме за великоварошке улице (продужење) Ј. Т. С.

стр. 78. -— Железничка траса Београд—Смедерево (продужење).

Ј. Јирачек инспектор. стр. 80. — Рад Удружења

поводом закона о Минист. грађевина. М и УМ месни скуп. стр. 81. — Расписи Мин, Грађ. стр. 88. — Државни

технички испит за 1911 год, стр. 84.

Проширење београдеког водовода.

Водоводна централа на Белим Водама исцрнела је и у Београд послала 1829.200. т' воде у прошлој 1910. г. Према овоме дневна просечна потрошња износила је О зив- а потрошња на становника и 24 часа — 55 литара. Дневна максимална потрошња износила је 6992 ш' на дан 10. августа пр, г. а то одговара моксималној потрошњи од 76 литара на становника и 24 часа. Када се дневна просечна потрошња од 55 „литара и дневна максимална од,76 литра, упореди са дневном потрошњом у другим варошима, онда Београд по потрошњи воде долази на последње место међу свима већим варошима у Европи. Тако на главу и 24 часа троши воде: Рим 650, Марсељ 490, Лондон 140, Келн 130, Штутгарт 100. Дортмунд 300 Дуизбург 175, Берлин 80 литара.

(С обзиром на климатске прилике и на теренски положај, Београд троши врло мало воде. Мала потрошња воде у Београду долази из два узрока. Први је и главни узрок што Београд није каналисан, те се услед тога врло пажљиво и штедљиво вода употребљује; а други је узрок што је цена води доста висока. Но ипак поред свега тога потрошња воде стално из године у годину знатно расте, тако да је потрошња воде већ у прошлој години била двапут већа него у 1900 год. Растење потрошње воде још се јаче осећа од како _ је

Београд почео да се каналише и

____н_____---нћ--=-========_== а

очекивати је, да ће ово по извршеној канализацији порасти за 309.

Како ће се ускоро приступити модерном калдрмисању Београда, то ће за обилно поливање улице требати много већа количина воде него што је до сада трошена. Знатна количина воде такође требаће по довршењу канализације за свакодневно испирање уличних канала.

Данашња водоводна исталација на Белим Родама може да филтрише и у Београд пошаље 14.000 те воде за 21 часа рада. Но и ако су машине моћне, а и главни спроводи довољни за 14.000 тв» воде, ипак водовод с обзиром на постојећи број бучара не

"може да исцрпе више од 7000 тз воде и то

у доба када је стање подземне воде повољно.

Да би водовод могао горњу количину воде од 14000 м" свакодневно да пошље у Београд, потребно је да се изврши нова група бунара у Макишу, јер се из садашњих 18

" бунара не може више исцрпсти од 7000 та.

Постављање нових бунара међу постојеће било би бескорисно, јер је садања област на којој су постављени бунари потпуно искоришћена. Нова група бунара имала би се поставити око 2000 т' далеко од водоводне инсталације, у правцу водоводне централе — врх Аде Циганлије. Нови бунари поставиће се у материјалу, који је много бољи од материјала на коме су садањи бунари, јер по извршеним сондажама варира водоносни шљунчани слој од 6—15 т, док је код старих бунара свега 2—-5 тт. Код нове групе бунара саградиће се једна мања пумпштација, која ће воду из ових нових бунара црпсти и потискивати непосредно у фил-