Srpski tehnički list
— 78 —
трове. Нева група бунара и пумпштација пројектована је тако, да може за 20 сати рада да исцрпе 8000 т" воде.
Горњи крајеви Београда —оба Врачара, Савинац, |рантовац и Ново Селиште, немају воде под довољним притиском, а неке улице ових крајева чешће пута остају без воде, кад се ниво воде у варошком резервоару спусти испод 2 м. Да би ови крајеви Београда добили воду под већим притиском и да би је имали довољно и у доба највеће потрошње за време жарких дана, потребно је да се Београд у поглсду снабдевања водом подели у две зоне: гопњу ш доњу. Горња зона обухватила би све крајеве Београда изнад коте 120 м., а доња испод 120 м. Доња зона знабдевала би се подом из постојећег резервоара код смедеревске трошаринске станице, који се налази на коги 145 м. Горња зона добијаће воду из резервоара који ће се саградити поред Лаудановог шанца иза „седам кућа, на коти 195 м. На овај начин сви крајеви Београда, па и Бањица и Топчидерско брдо имаће воду у довољној количини и под довољним притиском.
Подизање воде из постојећег варошког резервоара у резервоар горње зоне, вршиће се помоћу двеју центрифугалних црпки, које ће бити инсталиране у једној мањој згради поред садањег резервоара. Свака од ових црпки моћи ће да подигне 41 сек. литар воде на манометарску висину од с.с. а 94 т. Центрифугалне црпке покретаће једноцилиндарни Плеззе!мотор од — 40 НР. ен. |
За спровођење воде из садањег резервоара у резервоар горње зоне пројектован је спровод од гвоздених, ливених цеви са муфовима од З00 плу пречника. Дужина овогп сровода износи 2100 т.
Израда нове групе бунара, са свима везама спроводима и црпкама, горње зоне, резервоара спровода, пумпштације и свију по: требних веза коштаће око 450.000 дин. Са овим радовимл отпочеће се у току овог месеца, а довршиће се до Септембра т. г.
Д
О избору калдрме за Велико варошке улице.
(продужење) Од меког дрвета узимају шветски бело-
бор. Трупци се пре полагања импрегнишу. Редови су управни на правац вожње. Фуге
су по 1 ст. Фуге у правцу вожње уске су. Дуж олучног камења положена је дилатациона фуга од 3 — 5 ст. од пластичне глине. Фуге заливају житким цементом,
Од тврдог дрвета употребљено је В]аскђињ ТаПомхуоод, Кати Јагаћ. Ово се не импрегнише.
По површини се размаже врела мешавина од тера и битумена. Фуге су уске.
Од неко доба на овамо употребљују и аришевину.
Ни једна варош не израђује ову калдрму у сопственој режији.
Плоче од набијеног асфалта. Плоче су дебеле 4 — 5 сантиметара. Употребљују их за калдрмисање на западу и истоку Немсчке. Полажу се на 20 см. дебео слој бетона, преко кога долази премаз цементног малтера. Фуге се испуне или цементом или битуменом. Ова је калдрма готово исто тако добра као и калдрма од набијенога асфалта.
У неколиким варошима јужне Немачке чињени су покушаји и са вештачким плочама од Вулканола, са базалтским аугитом, као и са бетонском калдрмом названом ГКЛ!езегпз.
У многим варошима Немачке покушали су на неколико начина да сузбију прашину по макадамисаним улицама. Али је успех постигнут једино поливањем тера по површини калдрме.
Сем тога покушавали су да такву калдрму ојачају и то тиме, што здробљено камење прелију врелим тером. Али су покушаји још у току, те са не може ценити успех.
На други део питања, који се тицао главних обзира којима се треба руководити при избору разних врста горњег строја и резултата досадашњих покушаја, известиоци су мишљења: Да при избору какву врсту калдрме треба усвојити, треба узети у обзир:
[.) Цену коштања
2.) Грађу за калдрму
3.) Потребе саобраћаја, развијање прашине, шум и здравственост.
4.) Месне прилике (клима и положај улица према правцима одакле долазе непогоде, нагиб улица, има ли или нема трамвајских шина, какво је земљиште.)
У многим варошима избор система по коме ће се правити горњи строј улице зависи од новца који стоји по буџету на расположењу .