Srpski tehnički list

— 143 —

лезницом Шабац— Лозница а за љубав Лознице. Г. Јирачек могаоје онај свој хонорар од 120 динара узети и не пребијајући се цео један дан по оним јаругама и брдима између Лознице и Јадра и не пишући оне формуле по реферату, но само је могао написати закључак према летимичном погледу на генералштабну карту. Окружни би му одбор досудио намењени хонорар на предлог г.ЈЉ. Вуловића и без математичких формула.

Инжињерима пак српским није потребно математички доказивати, да је н. пр. лакше проћи око стога (камаре) сена с друге стране но преко здевеног сена.

Српски Технички Лист не би требало да штампа не ревидирано и не коментарисано, па било то из руку и најуторизранијих аутора.

Српски Технички Лист треба да обрати пажњу не само на садржину но и на језик

и изразе у колико је бар то могућно. Шабац, 154 М-11.

Јован П. Зрнић, самоуправни инжињер.

Техничко образовање у

Енглеској. — Макс Пекперк —

—- СВРШЕТАК —

„Добар ипжењер мора умети прилично да ради својим рукама; потребно му је нарочито да зарана почне радити алатом, у радионици, с радницима, живећи као и они; потребно је да добије оно нарочито искуство, које се друкчије не може стећи: без њега директор фабрике вреди колико Ручна књига за инжењере, повезана у кожу... Уђите, што раније, у радионицу механичких конструкција; треба да постигнете да вас приме, за две до две и по године, да ништа не плаћате. Приметићете, да господари имају предрасуда пјлотив оних, који долазе из школе. Ви ћете постепено )азбити ту предрасуду. Имао сам је и ја, кад сам управљао једном фабриком; јер млади свршени ученик често ствара ужасну забуну у радионици. Не само што не треба да плаћате, него је потребно, да још од почетка имате какву зараду, ма како незнатну... Сетите се, да је и вами циљ да научите све, што можете научити од радника. Не бежите од посла, ни кад је тежак, груб и нечист; не бејте се ванредних часова рада, кад их потреба донесе... Ако са радницима поступите љубазно, видећете да су то већином врло че-

стити људи, добри грађани, који раде што боље могу да учине свет бољим и који помажу један другоме много више, него што се то може замислити. Али ако их будете презирали зато, што су

| ваше породице имућне, ако целим својим држањем

не потврдите, да их сматрате за људе који су виши од вас, — а они су то у толико, што ви нисте стекли њихову вештину и њихово познавање посла, — можете се одрећи сваке наде да ћете од њих добити какве било помоћи и да ћете икад бити у стању да њима управљате као надзорници или шефови фабрика... Већина између вас има седамнзест година; ако одмах ступите у радионицу, моћи ћете постати добри радници; али ако будете чекали још три године да започнете то спремање, — а, без спреме, како би било могуће начинити доброг инжењера — конструктораг — ако будете чекали, више нећете моћи учити: биће сувише доцкан... Ја вам саветујем да почнете одмах. Кроз две или три године вратите се опет учењу и слушајте професора кога хоћете... /Тосле шегртовања, за шест месеци научићете више, него што би научили овде за три године; не узимајући у рачун то, што сте постали добри радници, а ово је једини тренутак овог живота, у коме то можете постати.“!)

Важност изучавања заната на овај начин је

ограничена, али ипак постоји. Са седамнаест година, младић, спреман да брзо схвати све појединости заната, прелази брзо све ступњеве; по свршетку ове пробе он може опет да се врати својим књигама и да доврши своје прекинуто научно спремање. Сад има за то и довољно школа и вештих учитеља и потпуно снабдевених лабораторијума. Довољно је споменути Џпуегзну СоПеве и Сетга! Тави тшнНоп у Лондону, Џттуетвну СоПесе у Ливерпулу, па чак и универзитет у Кембриџу, који је ту скоро створио један епетееппо пров.

Неколико личности, које у осталом осуђују многобројне присталице изучавања заната, задовољавају се, као и у Француској, наставом, коју су добили у школи и радом у лабораторији На челу неколико великих фабрика већ има инжењера, који су изишли непосредно из Сета! јаз шоп-а. За неколико година, оба ће система упоредо делати; тек кроз двадесет година, после добивеног искуства, видеће се коме је од њих два суђено да превагне.

И поред овога обрта у корист научног образовања, основна разлика у мишљењу раздваја још и данас француски систем, по коме се спремају инжењери и начин, уобичајен код њихових суседа. Наши жељезнички инжењери су некадањи ученици Централне Школе или Политехничке Школе, ови

последњи» су, поред тога, прошли кроз стручне школе Мостова и Путова или Руда. Ни у једном

1) Тће Епреег, 18. јули 1888.