Srpski tehnički list

— 147 —

не дижу са свога места, већ ту остају дуже времена, док се не продаду или не иструле и укваре се. Најзад, животне намирнице постају већу Београду врло скупеи Општинска Управа, ма да је метнула у свој буџет за 1910 годину 200.000 дин. за набавку животних намирница и горива и ради регулисања цена, изгледа, као да још није стигла да се озбиљно бави овим питањем, изузев хлеба, и регулише цене животним намирницама и гориву, те су грађани врло често остављени на милост и немилост несавесних продаваца. Цена је месу у Београду: говеђина са цубоком 1 до 1.430 динар

свињског – 1.30 к. телећег 1.80 за овчијег 0,90 до 1.60., маст 1:60. до 2.00

Дрва са подвозом ! кл. 15. д. км. 118. ДШ Ш д.

У Београду још није подигнут варошки општински диспанзер и саниторијум за почешне случајеве туберколозе и нарочпта болница за терминалне случајеве. О потреби ових завода држим да није потребно ни говорити. Сама намена казује довољно о њиховој предохрани за ширење туберколозе у Београду. Подигнут је пре неколико година општински диспанзер за исхрану мале деџе коју матере не могу да доје, у коме се стерилише млеко и даје сиротињи бесплатно а имућнијим по одређеној цени. Али немамо података о томе, колико је деце рањено овим старилисаним млеком, а колико материним, те да можемо видети утицај завода на разбољевање и умирање деце.

У вези са овим мора се, поменути да одштински завод за дез"нфекцију чији се раду последње доба јако увећао (дезинфековано је у 1909. год. 85 школа, 70 старинарница, 687 станова (са 1236 соба) не одговара потпуно своме циљу; јер није под непосредном контролом лекара стручњака.

5) Као београдски специјалитет спомињемо, господо, и до зла Бога рђаву каљдрму у Београду, која даје или велико блато или велику прашину. У вези за овим помињемо и ону оријеншалску нечистоћу београдску не само по становима и двориштима, већ и на улицама, јавним локалима, трговима и саобраћајним средствима. Има у Београду улица које годинама нису почишћене !7 Примитиван је начин и чишћења улица и дворишта и нужничких јама као и изношења ђубрета из вароши.

6) Ма да се Београд јако раширио, према броју својих становника ипак у њему нема довољно т, зв. плућа варошких: јавних скверова и паркова, а нарочито игралишта за децу у самој вароши и на периферији.

7) Недовољна количипа воде, и поред две велике реке, које нашу варош запљускују, за поливање улица и одржавање чистоће по улицама и трговима. —

За доказ тога износимо, да је варошки водовод давао у

просечно максимум минимум укугное на 1 стан. дневно дневно дневно годишњ дневно 1900 г. 2455 т3 3256 т" 1112 т% 896.183 т“ 37 1. 1905 , 3492, 4973, 2674. 1274.710., 43 , 1910 „ 5020, 6992, 3459 „, 1832498 „ 55,

Према томе ова је количина воде мала за све потребе варошке а нарочито за испирање канала и поливање улица, те се мора водовод проширити тако, да се добије 125—150 лит. на главу и дан.

8) Недовршена канализација, која би сву нечистоћу варошку избацила из ње.

9) Београдска општина још нема свога — стручњака лекара — хигијеничара, нити уређену бакшериолошку лабораторију у којој би се вршило испитивања заразних болести, а нарочито на туберљулозу, тифус, дифтерију и т. д.

10) Клима београдска. Нема сумње, да и клима београдска, а нарочито њени екцеси у темџератури и нагле промене, као и ветрови, који подижу велику прашину, поред осталих узрока, као што су: начин живота, занимање становништва, благостање и т. д., утичу на повећање процента морталитета у Београду.

Ово су дакле по моме скромном мишљењу, специјални узроци, који поред општих чине, те је у Београду тако велики проценат разбољевања и умирања.

(наставиће се).

РАД УДРУЖЕЊА. Поводом пројекта закона о уређењу Министарства Грађевина.

Мил. Ј. Смиљанић гледиште је да се испит теоријски укине, већ да буде само практичан испит а онда није 3 године много. У остгломто не треба да прописујемо ми, већ испитна комисија. Наводи да је он државни испит полагао после 2 године и налази да је и то за практичну спрему мало.

7. Смедеревац налази да је овакав испит непотребан. Пошто се сад у теми не тражи пракса, то се испит може одмах по изласку из школе полагати. Али ако се хоће практичан испит, онда је 2 године доста.

Дим. Наумовић такође је мишљења да испит треба да буде практичан, али налази да је много тражити 3 године праксе. У осталом, сад ђаци и за време школе стичу праксу.

Скуп прима да овај рок за испит буде две годинс.

Чл, 51.

Ст. Миросављевић тражи да се рударски, електротехнички, и хемичари — инжењери ослободе полагања испита.