Srpski tehnički list
— 146 —
цену коштања: Али ће наши инжењери признати, да је за последњих сто година енглеска индустрија цветала, и да јој је, најзад, овај начин био од ко. ристи. Да је друкчије, она би гга променила. Енглез сс, као и Американац, држи само оних предузећа „која се исплаћују,“
У индустрији треба ићи ономе што је најбрже, а то значи најпростије и најевтиније. У овом погледу значајне су мисли, које је изложба од 1889. год. изазвала код енглеских инжињера. Производи инжењера с копна, вели се у једном извештају о парним машинама, могу се у опште критиковати због своје изванредне сложености, бар ако се стане на енглеску тачку гледишта“. Даље говорећи о локомотивама: „Немогуће је не зачудити се некорисној сложености и неоправданој множини саставака у конструкцији механизма. (Уајуе сеао)“').
Иста примедба понавља се у више махова, са примерима. Сравните, заиста једну од оних јаких локомотива Моћ—-Еазјегп-а и какву нашу локомотиву са Севера. Обе дају велику брзину; али је прва изванредно проста: могла би се нацртати са пет-шест потеза; друга је сва накострешена тајанственим домецима. И тако потпуно познавање заната доводи енглеске инжењере и конструкторе на просте замисли, Они однос између ствари не увиђају помоћу чистог расуђивања, него кроз свакидлшњу праксу. Лаганом сарадњом чула и духа, они синтетизују своје искуство и мало по мало уздижу се од појединих факата општим закључцима, Напротив, наши учени инжењери, полазећи од веома пространог познавања научних закона, долазе у индустријској примени до колебања и некорисних компликација.)
(Из дела, Гез ргојезу!оп5 е! Та Востеје еп Апојеегте.) Превела с францускога Јелисавета С. Марковић учитељица
Здраветвене прилике у Београду.
ЈАВНО ПРЕДАВАЊЕ ДРЖАНО ОД
Ог Војиспава Ж. Ђорђевића
= наставак —
Станови, у којима станује сиротнија радничка класа у Београду врло су скупи и не одговарају ни-
1) Керогћ5 ој «ће ћеадз ог ће Рераптел!з ог ће Вгафога Тесћтса! СоПесе оп #ћетг Ун (о Фће Рапа Ех :Ноп, 1889. ВгадГога, Сћапез Отеешпе, 1890.
1) Међутим, у теориским радовима, енглески инжењери заостају далеко иза француских. То се најлепше види у чланцима њихових прегледа и стручних новина. Кад размишљају на хартији. они се губе у појединостима и у недоглед расправљају о питањима споредне важности,
! 4
|
|
| каквим хигијенским захтевима.“) За потврду овога „ја вас подсећам на стапове сиротније раоничке кла-
"се у Савамали и око жељезничке станице. Али иу сред престонице — на Теразијама — и у околним улицама наћићете масу прљавих, влажних страћара у којима станује сиротнији свет, а које су право легло за туберколозу и друге заразне болести.
Ми још немамо статистичких података о ра-
| збољевању и умирању Београђана с обзиром на
њихове станове. Извршена је пре неколико година анкета о томе и прикупљен материјал, који чека већ дуже време радника, који ће га разрадити,
У Београду још не постоји инспекција стано-
| ва, која бина основу закона стално контролисала
станове и имала права, да нагони сопственике станова, који имају какве махне, да их поправе а нездраве станове, који нису никако за становање, да
затвори и експроприше. ~
Садањи законски прописи о влажним и нездравим становима су непотпуни и недовољни, те су покушаји Суда општинског, да се Београд, у
томе погледу санира, остајали увек без успеха. 8). Слаба и непошпуна контрола животних на-
мирница а нарочито млека и млечних продуката, као и меса. Свакоме је допуштено да уноси млеко у варош и продај ебез икакве контроле, да ли је млеко од туберкулозних крава или не. Ма да је општина београдска подигла хемијску лабораторију за контролу животних „намирница, прегледано је хемијски у току 1909 год. свега 4 пробе млека и нађено је да су неисправне и 6 пробе масла од којих су 5 биле исправне а 1 неисправна. Међутим цела количина увезеног млека у 1909 г. износила је 4#,1383,990 литара, што чини на сваког становника по 47 л. на годину или по 005 л. дневно, што је наравно врло мало. Али да се задовољи потреба Београћана у млеку, млекари су се већ постараликрштавањем млека у самој вароши.
Исто тако контрола меса није потпуна. Прегледано је на кланици 8941 говече и нађено је свега 4 комада туберколозних, 17682 свиње а нађено је свега 13 бобичавих.
У Београду још нема ни једне добро уређене, разумем хигијенски уређене — пијаце, у којој би се лакше и боље могла вршити контрола животних намирница, штојсе износе на пијацу. Код нас се још многе животне намирнице држе по пијацама на земљи по којој се гази, и, непријатно је рећи пљује. Врло је примитиван и начин чишћења пијаца, које нису поплочене, јер се животне намирнице,
# У Београду средња и сиротињска класа плгћа за стан као годи
у Бечу У, до "У; свога прихода док у Берлину о оду , " у Паризу ин ЗИ 3 ау Лондону ЏУрдо % , ,