Srpski tehnički list
119
Спремање стручњака.
У једном од прошлих бројева изнео је г. Вл. П. М. са пуно разлога потребу за
стручњацима из области хидротехнике. Нека
нам буде допуштено да изнесемо и наше погледе на даље стручно образовање нашег техничког кадра. Позната јеи сувише истина, да је прво академско образовање само добра основа за даље развијање и корисан рад, а никако извор техничке мудрости. Ово је свуда
запажено, и с тога су сеи држава и друге
-
заједнице у целом свету трудиле, да то даље
образовање, што смишљеније склопе и остваре. Код нас се на жалост није тако радило, и с тога неће бити згорег чути са различи-
тих страна погледе на то питање,
Господин писац поменутага чланка изнео је једну здраву мисао, да треба на страну слати грађевинске дипломисане инжењере.
Настаје питање само, како их треба за то шиљање изабрати, шта треба од њиховог бављења на страни захтевати и најзад, да ли је промишљено ослонити се само на такав кадар стручњака а нарочито, дали је паметно оставити округе, да само од таквих стручњака добијају решења питања, која се њих тичу. |
Код нас је уобичајено, да се на страну шаљу најбољи ђаци, јер се стоји на једном врло конзервативном гледишту, да је само седмична диплома јемство за спрему и способност за самосталан рад. И сувише смо далеко од помисли побијати кадмоћност вредних и разборитих људи над обичним у спаванцима, који прођу кроз универзитет, тек да се рече, да и са њега имају какву диплому, али само тако исто далеко од помисли, да је одлична диплома једини сведок мудрости.
Техника никада не пита шта знаш и шта си научио, већ шта можеш и умеш, а то се може само показати /авном утакмицом.
Господин писац, са пуно разлога, вели, да има у нас тушта и тма нерешених питања те је онда са свим логично пасти на мисао, да решавање тих питања мора бити једино мерило, да ли их може ко решити или не. После оваквог премишљања лако је доћи до одговора на питање, који је најбољи начин за одабирање питомаца на страну. Ствар је врло проста: фреба за нека питања расписати утакмице и онај, који их најбоље обради стиме право на пштомца.
| дица
0) —
Овакво одабирање има уза се две претпоставке: да је утакмичар обавештен о стварима за које хоће нарочито стручно да се спреми, и друго, да је у могућности овде у Србији добити на расположење потребну стручну књижевност.
Нама се може рећи на шта та утакмица, када постоје дипломски радови, они довољно показују да се неко са једном граном више занимао и да ју је са успехом упознао. Ни теоријски ни практички ово тврђење није тачно. Пре свега, сваки рад дипломски стоји под
| утицајем професора код кога се ради. Ту ђак
никад не може бити са свим самосталан и развити сву своју снагу, јер су ти радови само један од многих радова, који се за испит морају спремити. Сви су ти радови, једном речју, целим својим бићем обележени као ђачки радови, док међу тим у једној утакмици има да се реши једно питање из најгрубље праксе. Ту нема никаквих претпоставки, које се могу угодити како се хоће, већ просто чињенице, које се не могу ни у ком случају заобићи или занемарити. Практична је слаба страна тога тврђења у томе, што се једно питање и једна област науке ни у ком случају не могу упознати темељно и дубоко за три месеца рада, и то три месеца за којих се мора човек спремити и за све остале делове испитног програма.
| Истина је, да су ретки случајеви, да кокод
после осмог семестра излази на испит, али
то ни у колико не умањује истину, да “се
кандидат последњи три месеца налази под притиском целог испита, нити доказује да задоцњивање за испит увек мора бити послеспецијалног студирања једне области науке. Данас је то све ређи случај и биће све мање таквих кандидата, јер је економна борба све тежа и конкуренција све жешћа, и данас је глано свршити своје студије што пре, па се као свој човек даље развијати.
Најзад настаје питање, да ли је паметно допустити да се на Универзитету, на пример један ђак грађевинских наука, пре подпуног упознавања са принципима целокупне науке почне специјалисати у једној области 2 Зар не стоји опасност, да ћету један такав раденик рамати у чисто — конструктивним сварима, које по некад могу бити од онако истог пресудног значаја, као и смишљеност и стваралачко образовање првих основних питања при решавању једног задатка.
Ово је питање у толико оправданије код нас, где универзитет даје својим ђацима и прве појмове о техници.