Srpski tehnički list

— 151—

· После свега овога има се разлога веровати, да нам универзитетска диплома заједно са дипломским радом не дају јемства, да ће изабрани питомац бити довољно обавештен о стварима, које хоће нарочито да проучава пре одласка на страну. Тек му је потребно радити после свршених испита, за време своје прве праксе, а даби то могао постићи треба створити могућности, да овде у својој домовини добије на расположење стручну и савремену књижевнос. На жалост то је у нас немогуће. Ни Народна Библиотека ни Министарство Грађевина нити Министарство Привреде не располажу сувременом

· стручном техничком књижницом, која би

стајала на расположењу српским инжењерима, Једна ствар, која је и сувише жалосна, и која нарочито младе људе приморава ча нерад и стагнацију, јер је немогуће замислити, да је један млад инжењер у стању створити своју гичну књижницу и збирку часописа (нарочито часописа тих јединих весника напретка), која би му служила на допуњавање и заокругљавање његовог стручног знања.

Код нас је последица свега тога, да се млади пројектанти лаћају или застарелих дела или каквог новог дела и само се њих држе. За правилно решавање техничких питања ово је из основе погрешно. Један инжењер при изради свога пројекта не сме се држати ни једног дела. Он у том тренутку има да ствара, да даје нешто од свог бића. Он треба да је срастао са питањима, која су расправљана по разним делима, он мора на све ствари имати своје погледе створене на основи праћења стручне књижевности. Књига му је само потребна као потсетник за обрасце и методе рада.

Ми се са пуно разлога можемо запитати: колико имамо ми инжењера који пројекте стварају а не склапају 2

На ово су питање позвани одговорити старији и искуснији од нас.

Ми имамо да одговоримо на друго питање, на име, како може наш српски инжењер бити у свако доба обавештен у свима питањима сувремене науке

На првом месту треба бити штедљив са новцем. Ако ћемо се придржавати овога начела, онда треба и инжењерско Удружење и Народна Библиотека, као и Министарства Грађевина и Привреде заједно са окрузима, да се удруже на овоме раду, који би имао за задатак, да се створи заједничка књижница техничка, којом би се могли служити у

Е

Србији, и да се створи једна покретна читаоница за стручне часописе.

(Оба ова начина нису нова. У Немачкој може сваки добити под извесним условима књигу из ма које немачке књижнице, коју каква савезна држава одржава. Исто тако у немачкој постоје поједина удружења, која дају својим члановима стручне—али само стручне

часописе на читање с тим, да сваки члан у року од три дана мора послати добивену свеску часописа оном члану који за њим по реду долази. Таква удружења имају у појединим савезним државама бесплатну поштарину, а немачка савесност забрањује сваком члану да из такве свеске штогод исече или исцепа.

Зашто у нас не би могли да се удруже држава и појединци на. оваквом раду, па да се са оним новцем, што га по буџету већ има, створи нешто корисно и да се прекине са куповањем политичких листова из те буџетске партије и то онде, где нема ни најпотребнијих стручних књига и часописа, ма да се са тог места врши надзор над свима техничким грађевинама у земљи.

(Сада имамо да одговоримо на питање, шта треба захтевати од бављења питомаца на страни. Пре свега мора се задржавање на техничким великим школама свести на најнужнију меру, друго треба сама држава да се постара створити тим младим људима могућности, да буду на каквој озбиљној пракси Даље треба од њих захтевати, да су разгледали све веће грађевине из области у којој се норочито спремају и то дао свима "тим грађевинама поднесу стручне извештаје, и најзад, они морају разрадити самостално, за време свога бављења тамо, неколико питања из области коју проучавају.

За ово је потребно времена и новца, али | би се од оваквог рада имала млогострука корист.

Прво бисмо добили збиља најбоље ода| бран инжењерски кадар; друго, он би се на тај начин збиља стварно удубио у науку ради које се отиснуо у свет, и треће, публиковањем тих извештаја и радова у нашем Техничком Листу ми бисмо, поред страних стручних часописа, били у могућности и овде у земљи да створимо један кадар људи, који би могли стати на исту ногу са онима који су били на страни и све ово видели.

На тај бисмо начан могли на страну сла"ти и мање питомаца, али им зато дати више

' материјалних могућстава за развијање. После