Srpski tehnički list
— 279 —
Од мог последњег предавања о регулисању река од 2. децембра 1907. има да се забележи доста важних напомена на томе пољу о чему би ја хтео данас у кратко да реферишем.
Питање о регулисању река на Х]. међународном конгресу за речну пловидбу у Петрограду није било директ предмет за расправљање, већ је на дневном реду стајало само једно специјално питање из ове области које је гласило:
„заштита низија против надирања воде“ По овоме питању поднесено је конгресу четири реферата и то од: Оскегзоп-а, Коаззау-а, КВугеја и Тгоје-а. Али док прва три референта одговарају на питање просто тако, што се ограничавају на претстављања дотичних прилика у једном или другом речном сливу своје земље, дотле их Тгоје генералише обухватајући својим изве штајем систематски целокупну област из регулације река. И врло је интересаштно видети, како француски известилац схвата суштину регулисања река и како се у овом случају његово схватање скоро потпуно поклапа са мојим, за које сам ја већ чешће пропагирао, то би ја хтео да у ово мало дубље уђем. —
Тгоје разликује три средства подесна за сузбијање поплава. Прво се односи „на радове, којима се велика вода ублажава“ друго, „на радове, који су одређени да сачувају земљиште од дејства велике воде,“ и шреће „на радове, који треба да олакшају ошицање велике воде.“
Овим редом, како су радови набројани, замишља себи Тгогфб, да се они и извршују. Овде су дакле на првом месту поменути;они радови, који служе смањењу количине и јачине велике воде како сам ја то као први захтев поставио оне, који отицање шреба да регулишу.
У ове радове убројава Ттоге:
1. култивисање (зираћење), пошумљавање побусавање. 2. методе за појачавање упијања воде (инфилтрације). 3. резервоари, (водојаже) и
4, резервоари са слободним отицањем.
Ја могу у своме говору о појединим радовима у толико краћи бити пошто је њихово дејство на велику воду већином неоспорно, и неколико су били и предмет саветовања на Х конгресу за речну пловидбу у Милану. Ипак Ттоје зна много што шта новога да донесе. Он указује код кулишвисања на опште студије од Вазјег-а, Мбту, Миш-а и Еашге-а, који посведочавају да пољопривредна обделавања имају великог уплива на хидрометријске особине земљишта. Тако сун. пр. ови опити показали да је једна површина од 1 шз и од 0.20 т. дебљине травом засађена у стању да прими у себе на 50 кгр. воде, т. ј. једну количину кише 0.05 т. висине за време трајања од три дана,
~
Што се пак пошумљавања тиче, у то се према резултатима комисије, која ова испитивања ' врши не може сумњати, да је за француску поновно поумљавање оголићених висова у Алпима, Пиринејима и средњим планинама једна потреба. првога реда, да би се спречиле опасности, које су изазване нестанком свакога растиња и биља са необично великих површина и знатним нагибима и већином неспособним за упијање воде.
Пространство ових шума износило је у 1900. год. у Француској не мање од 315.062 ћа. од ове половина је скоро прешла у државне руке, а од државе је пошумљено поново 120.000 ћа.' Издаци учињени на ове радове заједно са откупом земљи“ шта износи близу 60 милијуна динара.
Слично овоме и М. Расата признаје, као председник комисије за одбрану Париза од повлаве од велике воде из Сене, да је потребно извршити пошумљавање око 160.000 км. у сливу река Уоппе и Вие. Нове шуме биле би у стању при једној кишној периоди од 10 дана да задрже количину воде од 409 т. Уућа или укупно око 64 милијуна куб: мет. Само што би ово пошумљавање много скупље коштало него оно напред поменуто. Оно би по: процени изнело на 422,000.000 дин. Према томе би 1тз3 задржане воде стао 6,59 дин. или ако се узме у рачуни приход од шуме стао би око 3,53 дин. Што наравно није мало.)
Да би се још енергичније поступило противу сопственика, који своје шуме сатиру него што то садање законодавство у Француској чини, захтева се једним предлогом, који је потекао из парламента, да се у планинама у висини изнад коте 800 т. над морем све шуме узму у заштиту и да се забрани свако сечење Овај предлог, по коме би се већи део шума огласио за неприкосновене, било би за наше прилике ићи и сувише далеко.
Из горњег видимо прво, да у Француској откупљује држава све оне површине, са којих се шума сече да би се ове сачувале од самовоље сопственика. То је зацело и најсавршеније решење овога иначе тако тешког питања, што би се смело препоручити у већини случајева и при регулисању брдских потока, као и при обезбеђењу опасних места од поплава у сливу речном. Даље има да се констатује, да су свима овим поменутим мерама предходили опити, док смо ми са опитима на жалост врло оскудни у свима гранама технике.
Код овог одељка дознајемо и то, да је у Француској Управа над пловним рекама и сплавним јавним водама поверена инжењерима за путове и мостове под врховним надзором Министарства Грађевина. Овим инжењерима је пак поверена у исто
%) „бЏете СтуП“ 1910. стр. 283 и „Хемзећић а. Оезјегг Јпа. и, Агсћ, Уег.“ 1910, стр. 682. М. Е. Ропфеп, Рап5,