Srpski tehnički list

— 280 —

време и полицијска власт и управа над рекама, које не спадају у јавне воде, нарочито оне, које нису; ни пловне ни сплавне и које у том погледу потпадају под управу Министарства Народне Привреде. Подела вода на два разна ресора правда се тиме, што се јавне воде морају пре свега да припреме за јавни саобраћај, док оне друге служе поглавито пољопривреди.

И ово потчињавање свих вода надзору енжењера дотичних округа требало би подражавати. Код нас су до сада биле како пловне тако и сплавне реке без газде и за њих се понајвише бринуло само за време опасности, када би дотични предео био опустошен каквом поплавом. Тада би се реке делимично брзо регулисавале т. ј. окуке просецале. Зашто се н, пр. друмови и најширег реда стално и по свима правилима чувају и одржавају» Свуда се налазе депоноване гомиле шљунка и спремљен ваљак за њихово одржавање, док код мањих река о каквој управи, о полицији, одржавању обала, о депоновању материјала за опасна места и о одговарајућим сумама на ове цељи једва да има трага, или у опште и не постоји. Овде би требало учинити преображај и то нарочито у погледу последњег, ито би можда најбоље било ако би се, каои

код друмова, спремиле гомиле камена и код опа- |

сних и познатих места једне реке. Држим да би о овоме предлогу требало размислити. (У чланку В!дег аи5 дег Оезсћећје дег зсћуеттемзсћеп Е!швзсћоНаћг“ „Оезгегт, М/аззегу тасћан“ 191, бр. би 7. пита се инж. Напу — Цирих: Зашто је нестало пловадбе > На првом месту зато, шшто се за водене пушове није учинило ништа, а за друмове све). Под 2. Сресшва за пошпомагање упијања, (инфилтрације) помиње Тгоје најпре дренаже. Тгоје је мишљења, да дренаже с једне стране олакшавају одвођење воде, коју је земља упила, с друге стране пак знатно појачавају земљину моћ упијања воде. Како му драго, тек он помиње у вези с тим, постројења, која је у своје време Ројопсеаш предложио — извршење хоризонталних ровова на стрмим падинама. Ови ровови који задржавају влагу, која је потребна растињу и издижу стање подземне воде, показали су се као врло добри у Семеппеп-у и у Тунису. Поглавито у борби против опадања подземне воде очекује се велики успех од Полонсовљевих ровова. У Француској је јавно мишљење чак почело страховати за подземну воду и дирекција вода предузела је нарочите студије у том правцу. Тешко је пресудити, да ли је оправдана бојазан због опадања подземне воде у Француској и није лако оценити оно мишљење, које је постојало у средини прошлог века у средњој Европи у погледу опадања извора, а чији је ревносни противник био дворски саветник Уех. Али баш сасвим без уплива није ни могуће да остану толики утицаји човечије

руке против саме природе и ако се они не дају тако лако математички доказати. Ја нећу овде набрајати недостатке досадањих регулација река, нити могу цифрама изнаћи удео, који би се имао приписати њима од поменутог зла, већ само у .колико се тај удео на дренажу односи напоменути, да се у Француској цени да има земљишта за дренажу способног на 9 до 12 милиуна ћа ида у Чешкој износи 770 000 ћа, од ове површине је наравно за 25 година од како постоји културтехничка служба тек 46100 ћа земље мелиорацијом култивисано или за вишу културу спремљено. Сво је наравно потребно, само треба претходно створити један еквиваленат за задржавање воде, која усљед ове културе као подземна или површинска вода слободно отиче»)

Али једно ипак морам додирнути. Сада је јако уобичајено, да се при регулисању река, по ма којој методи то било, у исто време и све сталне бране које постоје у тој реци на разним тачкама просто избаце, да би се тиме што лакше савладало изливање воде из реке и избегле поплаве. Тиме се пак поремети равнотежа подземне воде, која се годинама стабилизирала; ниво се подземне воде спуста, избаци се један резервоар на штету низводних прибрежника и т. д. Рђаве последице не изостају и оне се показују у томе, што у најмању руку низводни становници морају да промене начин обделавања своје земље. Да би се то и:бегло, требало би одмах још у напред помишљати на то, да се место сталних брана поставе покретне..

Али овоме на супрот морам узгред констатовати, да. је према трећем извештају комисије за ре гулисање река у Чешкој 1908. : 1909. стр. 86. учињено противном реченом н. пр. на реци Адлер између Албрехтице и Свинарска у циљу систематичког наводњавања прибрежних ливада, подигнуто је више нових брана, што се свакојако даје пре оправдати. Но о томе ћу ја још једном говорити. (Види и: „Канализирање Некара од Мајнхајма до Хајлброна. „Оешзсће Ваштенипо“ 1911 стр. 97 и АЂћапа ипо пђег Фе Ведешоцпо дег (јеђетасћуетипсеп шп Регпитоебјеј! Минхен 1910.)

Исто тако мора се поменути и престројење сталних брана у покретне на рекама Аупа, Адлер, Бијела и др. у Чешкој или спуштање сталних брана и додавање покретних делова на њима.

Или, да ли треба — овако настављајући — да подсећам на стално снижавања воде у кориту и опадање ниво-а подземне воде, које је наступило услед регулисања река на доњем Везеру, Одри,

#) „Оезгегг. ХГосћепвећтај јаг аеп дјјепи. Ваматепа!“ 1910. стр. 724. Еппј ипа гоапгле Јапге Киптвесћт. Птепзтез

т Воћтеп. Уоп Обег — Вашта Атеп. Метес. Уотзгапа а. Гапдезки шттаћез јаг даз Кбтртевћ Вдћтеп,