Srpski tehnički list
Бен
отпора. Али се не зна каква је међусобна веза делића воде нити какве су снаге које ту делају. Не знајући те силе не можемо поставити тачну теорију кретања воде, но се морамо ослонити на искуство и на колико толико вероватну и што приближнију теорију. Тако су сви закони о кретању "воде изведени на основи искуства и претпоставке да између делића воде нема трења
Главна покретачка снага при кретању воде то је тежа. Њена компонента паралелна нагибу корита ствара брзину којом се вода креће. Кретању воде противи се отпор ваздуха и рапавост дна и бокова корита или можда још боље и тачније речено: од отпора које дају они делићи корита које вода собом носи и креће. На основи ових података састављена је општа формула за просечну брзину кре-
тања воде; облик те формуле је: У == К. | ЕЈ. где
је Ј == ћ/ релативан пад воденог тока; или ако је вода плитка и корито приближно правилно. онда је 5/. у исти мах и релативан пад дна речног корита. Б је размера између површине профила који заузима вода и дужине обима оквашеног профила. А к је коефицијенат који изражава особености тока, а облик му је код разних аутора различан. Јер, доиста, у овако склопљеном обрасцу у коефицијелту к скупљени су многобројни фактори, који упливишу на брзину, а које теориским путем није могућно довести у математички однос. Коефицијенат «. одређује се емпиричким путем: формула се примени на добро проучене примере, код којих су брзине тачно познате — махом непосредно мерене, па се из тих података срачунава вредност коефицијента. Из вредности, које се тичу једнаких прилика, израчунава се по теорији најмањих квадрата највероватнија вредност коефицијента к за дотичну прилику. При том је ћутке учињена претпоставка, да отпори косе равни по којој се вода креће таман поништавају убрзање теже, чија би се компонента иначе јављала.
1) Општи облик обрасца за брзину, који смо горе навели склопио је први француски хидротеу ничар Сћегу, а коефицијенат је срачунао Еугејулеп, под претпоставком да је коефицијенат трења са коритом просечно и од прилике 0,008565. и нашао је да је: у = 59,1 УВ. Ј.
2). Ргопу је дао облик обрасцу за коефицијенат брзине:
= (а. у -- #. у") тСћегу-ев. који се даје свести на
1
а ле
кад се стави: к =
При томе Ргопу даје ове вредности: « == 0,000 044 45 и 8 = 0,000 089 31. Кад се то уведе, онда
вредности за к крећу се између 36,4 и 54,9 кад се брзине крећу између 1,00 и 2,00 м. За исти образац доцније су дали:
и==0,000 024 3 и # = 0,000 366 6) Гаћтеуег: а=0,000 022 1 и в == 0,000 377 с) Насеп: «=0,000 578 3 и 8=0,000 218 06 3) Пагу Вамп дају обрасцу облик:
а) Еугећмеп:
1865 г. у = УВ Ј и при томе су коефи-
цијенти а и ђ за природна корита.
а) корито од земље, правилно и чисто:
а = 0,000 28 ђ = 0,000 35 6) корито од шљунка (по Кутеру)
а = 0.000 405 = 0,000 70
67 ~ [75] | : Та сјУ п.Б гу значи а) за корито од земље правилно и чисто: с = 1,20 6) , У „ шљунка по Кутеру: О = 15.
У оба је обрасца пи обима Р површина профила који заузима вода.
5. бапошшШећ и Кинег
1 0,00155 93 а о енаниниа 1 А п
у ОВНЕ Плј | ГККЈ
1897 г. у=
За примену овога обрасца израден је приложен днаграм. Сл. 1.
Али најновија опажања не слажу се с наведеним вредностима за п које представља уплив ра павости корита. Тако у дензсћг. дег Вапуегу. од 1910 г. стр. 498 Кпесег у Минхену налази друге вредности. Исто тако нађсно је и при мерењу брзине у Елби 1886 године да мерења брзине боље одговарају формули:
7 ЈИ ут “ = 46,91 ју ј ит где је + дубина
воде. М то за количине воде између 20 и 430 куб. метара на секунд.
6. Мелзрасћ је дао овај образац;
== ЉЕ 5 "0,05858 а“ с јв "<= 0,0074 | 1+7—) —)
Нитрћгеув и Ађђој саставили су образац који одступа од Сћегу-евог. Тај је образац поправио (бтеђепац и тако поправљен гласи:
ува ји 5 “7
Овде је Е површина, р оквашени обим; а в ширина профила. Коефицијент 8 има ове вредности: