Srpski tehnički list

Кад бисмо смели да се подухватимо, да ма и у најопштијим цртама окарактеришемо покојников рад на пољу техничке струке у нас, ми бисмо претходно морали подвргнути дубокој студији сав његов рад, морали бисмо другим речима, написати готово целу историју развитка наше техничке струке, почев од осамдесетих година прошлог века до нај_ скорије прошлости; јер је име покојног Пере Велимировића везано за све битније реформе наше технике; за све законе; за све конвенције техничке природе. За време од 1887. године до сада био је покојни Велимировић седам пута Министар Грађевина, и за то време под његовом управом, израђени су најваж· нији закони грађевинске струке.

Закон о Грађевинском Савету; Допуна закона о уређењу министарства граћевина; Допуна о регулисању положаја техничких грађевинских чиновника; закон о железничкој конвенцији између Србије и Турске и закон о конвенцији с Бугарском, чиме је наша главна железничка пруга добила међународни значај. Затим уговор о откупу експлоатације Срп. Држ. Желез.; измене у закону о подизању јавних грађевина; први закон о уређењу српских државних железница, од 31. марта 1892 год., којим је ударен сигуран те. мељ за даљи развој и напредак државних железница, које су 21. маја 1889. године, опет, поглавито заузимањем и иницијативом Велимировићевим, као тадањег Министра Грађевина, одузете из руку страног друштва; закон о конвенцији сриске владе и међународног друштва 'Мавсоп5 45; правила о руковању и употреби прихода од калдрмине; Грађевински правилник за варош Београд; Правила о општинским поштама; Правилник о електричким постројењима у Краљевини Србији. По његовој наредби је најпре г. Коста Јовановић архитект из Беча, израдио пројекат за Српски Парламенат, а затим је расписан и стечај за то, по наредби пок. Велимировића. Сем тога под његовом управом израђен је и закон о грађењу Сењске пруге.

Као што се из свог наведеног види пок. Пера Велимировић је ударио темељ целој техничкој струци у Србији. Све што је накнадно рађено, све су то биле ситне измене, допуне и поправке. Може се с правом рећи, да српска техничка струка данас живи и напредује на основу онога што јој је дао и створио пок. П. Велимировић. Можда би се чак мо. гло рећи, да смо доцнијим изменама онога што је пок. Велимировић био дао, пошли и који корак уназад.

Све што је пок. Пера Велимировић радио и урадио, носи нарочити тип, тип који даје политичар широких груди, коме су на прво место пред очима интереси земље и

струке за коју ради; носи тип који ствара исцрпна студија друштвених наука којима се покојник и по свом позиву много интересовао и које је нарочито и брижљиво проучавао.

Но пок. Велимирсвић је и као практичан инжињер оставио трага, јер је радио најпре као подинжињер па затим као инжињер министарства грађевина и железничке дирекције. У емиграцији био је и при грађењу железнице у Славонији у јесен 1878 год. Затим је крајем 1879. год. био отишао у Бугарску да као инжињер потражи зараде. Немогав у државној служби наби места, он ступи у скужбу код инжењера о офијске Губерније, као шосемајстор са врло скромном месечном платом. После кратког времена доспео је на положај губернијског инжењера, са кога је отишао за професора на Велику Софијску Гимназију. Ту је остао до краја 1880. године.

За све време свога бављења у Бугарској, П. Велимировић је уживао велико поштовање свих техничких кругова.

Пок. Велимиривић је био од оног кова људи, који никакав корисан и поштен посао несматрају да је испод њихова достојанства. Он је био у правом смислу а зетаде тап. Вратив се из Бугарске, крајем 1880. године, пок. Веламировић је идуће године 1881. као народни посланик, и као инжењер, узео видна учешћа у скупштини у дебатама око закона (конвгнције) за постројење нових железница.

У лето те године он је ступио у државну службу и отишао је, као инспектор, у Лесковац да од стране државе, води надзор над грађењем пруге до Ристовца, на коме је положају остао све до јесени 1886. год. На томе пуном одговорности и, услед тадањих политичких прилика у земљи, за њега врло деликатном положају, умео је пок: Велимировић стећи себи пуно уважење и признање претпостављене му власти, као и високо поштовање предузимачког друштва. _

У јесен те године буде пок. Велимировић упућен у истом својству на пругу НишПирот са седиштем у Пироту, а на пролеће 1887. руководио је довршењем радова на Смеревској прузи; а већ |. јуна видимо га први пут као лљ.инистра Грађевина у кабинету Ј. Ристића.

Поред горе поменутог кратког бављења у Славонији 1878. год. на железничким радовима пок. Велимировић је провео, пре тога