Srpski tehnički list
— 154 —
спроводници по киломе-
тру 8.000 дин. = 190.000 дин. моторска кола по 20.000
ДИННА „6604 = 680.000 дин. депо и друга кола . = 7450 0007", резервни делови и др. = 100.000,
Укупно 2,800.000,
Толика сума дакле морала је бити првобитно уложена при подизању електричне централе и спољне трамвајске мреже са возним парком, но она се у току 12 год. експлоатације (од 1900 год.) по 3%, годишње амортизирала са укупно 369, (1,000 000 дин.) тако да је данашња вредност те инсталације свега
дужина
колских километара
64%, (од 2.800.000 дин.) дакле, 1.800.000 дин. Редовни годишњи трошкови целог трам-
вајског предузећа ови су:
интерес по 5%, (на 1.800.000 дин.) 90.000 дин.
стална амортизација 3%,. 84.000 , одржавање и обнављање 5", 140 000, плате и дневнице 4, 112.000 ,
угаљ по 2,5 паре киловатчас“) – 100.000 ,
уљени др ои и ућ 24.000, канцелар. материјал 10.000 тантијеме, адвокати и др. 40.000 ,„
Укупно 600.000 дин.
Приход од трамваја, који се да предви-
дети у овој години показује нам (поред осталих података) табеларни преглед сл. 4.
свега путника просечна приход бруто
кена
у кметр.
у оба прав ца
о2
дневно кола
дневно 5
годишње
просечно у ~ возупут
6
дневно |годишње динара |днев- годишње но 8 5 10 Ји 12
"Калем. — Славија |2х 2,35] 330] 9] 780 | 285.000] 40] 13.200] 4.900000] 0,085 |1120] = 410000 Тераз. —Топчид. | 5,65 100| 7] 560 | 205.000) 40] 4.000] 1.480000 0,20 | 800) _ 290000 Тераз Гробље | 2,55| 803) 2001 73.000 20] 1.600] 5800001 0,085 | 136] __50000 · Тераз.—Ђерам | 2,45| 803) 200 73.000] 20] 1.600] 580000] 0,085 | 136] _ 50000 Душ.— Славије | 4,751 170] 5] 800 | 295.000| 15] 2 500| 900000) 0,010! 250] _ 92000 Душ.—Тркал. 2,65| 90)2) 240' 88.000 10] — 900] 3300001 0,085 | 76) — 27000 Колар. —Тркал. 1,50 | 90) 1 130 | __ 48.000! 10| _ 900] 330000] 0,085 | 76! _ 27000 Тераз. — Сењак 2,70 | 100] 2) 270 | 100.000120| 2.000) 730000| 0,085 | 170] _ 62000
Свега 23,75 |1040]32] = 318011,167.000] —| 26.700] 9.830000
2764 100800
Сл. 4. Табеларни преглед трамвајског саобраћаја и фреквенције у Београду.
Објашњења захтева рубрика 7, која говори о броју средњих путника у колима на појединим пругама. На први поглед учиниће се многима, да је за неке пруге сувише путника предвиђено (просечно има места: у моторским и прикаченим колима по 40, свега дакле 80), но примењене цифре дају се правдати једним великим плусом путника у суботне, недељне и празничне дане, а сем тога и том околношћу, да једно и исто место у току једне вожње бива неколико пута искоришћено тиме, што првобитни путник после неколико стотина метара напушта вожњу, а на његово или које друго место долази нов путник, који за око посматрачево није нов, али по билети коју купи — јесте нов. даље рубрика 10, која говори о средњој цени вожње на појединим пругама, такоће захтева у неколико објашњење. Узето је, да од 100 путника: свега 80 плаћају
пуну цену, 10 путују ђачком картом а 10 бесплатно.)
Примена података у сравњењу са двема немачким варошима једне нешто веће — Бармен, једне нешто мање — Бохум, од Београда види се из табеларног прегледа сл. 5. Да би наши читаоци добили представу о једном делу једног велико—варошког саобраћаја наводим и трамваје из Берлина. Сви су податци за 1911 год., једино Београда за 1912 год.
У рубрици 4 стоје упоредо целокупни трошкови трамвајских инсталација сведени на дужни километар колосека. Берлинска ин-
сталација најскупља је због компликованог
#) 365 дана по 18 часова, у раду 600 киловата чини годишње 4.000.000 киловата часова.
1) Бесплатне карте имају по Уговору: општински и полицијски званични органи, но Друшто је из сопствених побуда дало бесплатне карте већини овд. судија. одборницима и редакцијама новина.