Srpski tehnički list

— 153 —

напоменем, да је истим ,„Додатком“ проду: жена Друштву концесија и за осветлење за још 7 година, зашто се оно обавезало, да постави у Књ. Михаиловој улици 10 стубова за пламене лампе (од чијег се постављања одустало 20. нов. 1907. год.)

Но, на страну ови оригиналитети, главно је да је Београд сем горњих пруга 1903. год. добио (одмах за електр. вучу) пругу Коларац — Тркалиште (ако ко зна прави узрок зашта је ова пруга подизана молим да ми то саопшти) и после осмогодишње паузе најзад пруге: за Смед. Ђерам и кроз Мекензијеву улицу, које су поникле као резултат једног „Споразума“ од 1910. год. између Друштва и Општине, којим се Друштво обавезује да у одређеном року речене пруге сагради, а Општина од своје стране одриче се свога права, да приликом евент. откупа инсталације осветлења, одбије од прорачунске суме 359, за све инвестиције од 1910 год. на овако, Већ своди откупни шконт на округло 39) Пруга за След. Ђерам ради, а за пругу кроз Макензијеву ул. Општина плаћа, узгред буди речено, Друштву утоворену „оштету“ од

дин. дневно већ неколико месеци због неекспроприсаног земљишта.

Из свега овога види се, дакле, да се ради постављања биланса за трамваје у овој 1912 год., мора рачунати само са пругама које су до сад постројене, чија се дужина, фреквенција саобраћаја и т. д, види из табеле сл. 4. а приходи из табеле сл. 5.

Расходи су заову инсталацију двојаки: прво битни — оснивачки трошкови и редовни — годишњи троштови.

Пре свега, у недостатку фактичких података о величини машинске инсталације у централи, морамо их из познатих дата сукцесивно сами изводити.

Полазим од највећег оптерећења, кад дакле саобраћају свих 34-воро моторских кола од којих су у, са прикаченим колима. Пошто су пруге постројене тако, да имају и приличних успона (још и у кривинала) то морамо узети просечни ефект (намерно узет високо) по 25 коњских снага, од моторских кола, што чини за свих 34-оро кола 850 коњских снага, или 650 киловата, наравно на месту потрошње. Дода ли се томе око 25%/, губитка (150 киловата) онда добијамо као максималну моћ, машинске инсталације за трамваје у самој централи 800 киловата. Овде ваља напоменути да је рад машина саобразно трамвајском саобраћају просечно дневно 18-то часовни

(изузетно 20-то или 24.часовни,) што повлачи за собом ради сигурности функционисања инсталирање специјалних резерви — у овом случају помоћу акумулатора, чија величина мора изнети бар 100 киловата (око 600 амперсати). а

Но из редовног саобраћаја, дасе изра чунати, да исти потребује далеко мање од 8300 киловата добивених за максимално оптерећење, управо највише '/, тог ефекта, дакле 400 киловата. Сем те машинске моћи, која ће сва бити употребљена, тако рећи, као минимум за одржавање трамвајског саобраћаја, морамо предвидети, с погледом на максималну потрошњу (800 киловата), још 200 киловата, (у машинама инсталисаних) који ће радити: за спољну мрежу, кад год је потрошња преко предвиђеног минимума (400 киловата), а иначе на пунењу једне до сад не поменуте) акумуалторске батерије од так. ђе 200 киловата!), тако зване „пуфер-батерије“, која ће дати у себе примљену енергију, за спољну мрежу, чим је потрошња јача од целокупне машинске инсталације, дакле од 600 киловата, док у крајњим случајевима неби ступила у рад и резервна батерија (од 100 киловата и то: или при потрошњи, која превазилази максимално предвиђених 800 киловата, или при дефекту било машинске, било акумулаторске (пуфера) инсталације.

Оваквим расматрањем, дошли смо до драгоцених података о величини централе за трамвајску струју (која би била кадра да свима могућим оптерећенима правилно одговара) и то: 600 киловата у машинама (рад просечно 18-то часовни) и 300 киловата у акумулаторима (пуњење и пражњење зависно од спољње мреже).

Да би нам процена оснивачких трошкова била што тачнија, ставићемо 300 киловата у акумулаторима еквивалетним 400 киловата у машинама, и том заменом добићемо дакле укупну рачунску величину трамвајске инсталације као од машинских 1000 киловата.

(Оснивачки трошкови за толику инсталацију ови су: зидарски део по 250 дин.

киловат = 250.000 дин. машински део по 250 дин. киловат = 500.000 дин. колосеци по километру 25.000 дин. = 600.000 дин.

1) Ради округлих бројева морају се коефициенти дејства занемарити.