Srpsko kolo

Стр. 4.

СРПСКО коло

Год. I.

,,С' својим братом Мирком војеводом; „На нашему пространом Сријему, „Овђе бјеше Мирко војевода; „На бијелу граду Вучитрну, „Онђе бјеше војвода Воине 80 „Са три сина, три Воиновића; „На Загорју мјесту питомоме, „Онђе бјеше Љутица Богдане; „На Пазару граду бијелоМе, „Онђе бјеше Реља Крилатовић; 85 „На Сјеници на Равној паланци, „Онђе бјеше војвода Стеване; „А на оној на Босни поносној, „Онђе бјеше Бошко Бошњанине; „На Травнику граду бијеломе, 90 „Онђе бјеше Бранковићу Вуче, „Везир бјеше славноме Лазару; „А на ломној а Херцеговини, „Онђе бјеше Херцеже Стјепане; „На бијелу граду Пиритору, 05 „Онђе бјеше Момчило војвода „С девет браће с девет војевода; „На Цетињи на води дебелој, „Онђе бјеху два бега голема: „Иван-бего и с њим Обрен-бего, 100 „Обадва су Турци потурчили; „На ономе ломну Шекулару, „Онђе бјеше Петар Шекуларац; „А на Скадру на води Бојани, „Онђе бјеше Вукашине краљу 105 „А са братом војводом Угљешом „И са братом Гојком војеводом; „На Призрену мјесту питомоме, „Онђе бјеше Српски цар Стјепане „А са сином нејаким Урошем; 110 „На ономе равном Дукађину, „Онђе бјеше Лека капетане; „А на оном на Косову равну, „Онђе бјеше војвода Мијајло; „А на оној на планини Старој, 115 „Онђе бјеше Старина Новаче „А са братом дели Радивојем „С Татомиром и с Грујицом младим; „На Софији граду бијеломе, „Онђе бјеше Грнићу Манојло; 120 „На Кратову граду бијеломе, „Онђе бјеше Кратовац Радоња; „На бијелу граду Куманову, „Онђе бјеше Костадине бего; „На Солуну граду бијеломе, 125 „Онђе бјеше војвода Дојчине; „На Прилипу граду бијеломе, „Онђе бјеше Краљевићу Марко. „Па чу л' селе, Маргита ђевојко! „Све то бјеху наше војеводе. 130 „Све су били, па су преминули, „Који, селе, они починуше, „А који ли они изгинуше;

„Данас тога нема ни једнога, „Сам остаде у Сријему Рајко, 135 „Као суво дрво у планини; „Шта ће себе ; шта ли ће Сријему? „А шта ли ће у Ср'јему Турцима?" Па извади ноже од појаса, Удари се посред срца жИва, 140 Мртав паде на земљицу црну. Рајко паде, Маргита допаде, Пишти љуто, како змија љута: „Браћо моја, српске војеводе! „Како бисте, како преминусте, 145 „А како ли робље х ) остависте! „Робље ваше све турско подножје, „Намастири турске потпрдице;" Па довати Рајкове ножеве, Удари се посред срца жива, 150 Мртва тужна покрај Рајка паде.

Сеоба Срба у Хрватску, Славоиију и Угарску. Ми ћемо се у овом свом народном листу разговарати о својим о^евима, дједовима, прадједовима, и о нашим и њиховим старима. Казиваћемо, одакле су нашн стари дошли, како су живјели, како су и шта су радили, како су се мучили, трпјели, бор^тли и отимали све до данас. То је прошли живот, то је наша прошлост, а њу је врло добро и корисно знати. Старији човјек, као што знамо, ' више разумије 1)д млада човјека, јер је више доживио, више видио, прометао се кроз више невоља, на више и зна. Али ни тај старији човјек не може ти толико казати, колико књига, јер књига каже и оно, што је давно прије њега било. Па тако ћемо ми приповиједати и то, пгга наше књиге кажу о нашим старим прије сто, двјеста, триста, чегирсто, петсто и више година. Овај пут ћемо се разговорити о томе, кад су и како су наши стари дошли у Лику и Крбаву, Банију, Сријем, Бачку и Банат, то јест, да исго то друкчије кажемо, кад су дошли наши стари у државу Хрватску и Славонију и у државу Угарску. Најприје ћемо казати, кад су се Срби доселили у Л.ику, Крбаву и Банију. А то ћемо и због тога прије казати, јер су се Срби почели прије досељавати у те вракрајеве, него што су се доселили Срби у Сријем, Бачку и Банат. Да буде ово приповиједање јасније, почећемо мало из даље. Ви знате даје прије петстои четрнаест година пропало српско царство на Косову, и то на Бидовдан 1389. године. Послије косовске битке није ипак срнска држава сасвим пропала, још је нешто од ње остало, али седамдесет година послије косовске битке (г. 1459.) падоше и ти пошљедњи остатди српске државе. И Турци се бацише сада свом силом на Босну, која је још имала нешто своје самосталности, али у њој самој била је велика неслога. *) Робље овдје значи жене и дјвци, као што се и у говору може чути.