Srpsko kolo

Год. I.

СРПСКО К010

("тр. 13.

Ви ћете то боље знати од нас, па нам помозите, како би то најбоље удесили. Ако сте нам пријатељ, Ви ћете нам то учинити. И заиста сваки свећеник и учитељ радо ће Вам то учинити, а то им је напошљетку и дужност, да се о том брину, да им сељани, народ иде напријед, да буду у свему на свом мјесту. Дични и ваљани сељани и њихова је дика. Зар није тако? Даље би се могли договоритм, код кога би се др жале књиге, ко би их пооисивао и ко издавао појединцима на читање. Да, рећи ћете, али треба најприје да имамо књига! Одакле нам књиге? Ту не преостаје ништа друго, него сви да смећу за књиге и отале да се купују књиге. Нека ником не буде жао приложити за тако паметну и корисну ствар неколико погура. Зацијело да ће бити боље и корисније. него избацити за ракију или вино или за друге какве непотребне ствари. Србине брате! Навикни се на то, да ти је књига потребна као и она кора хљеба, па ти то неће пасти тешко. Даље се пита какве би књиге узимали? У том ће Вам помоћи опет попа и учитељ, а и уредништво „Српског Кола*. Но треба и ви сами да кажете г. попи и учитељу или да пишете уредништву „Српског Кола", што онако ви мислите, какве би вам књиге требале и што бисте ради читати и чему се поучити, па да се онда потраже таке књиге, и ако их нема, да се таке пишу. „Српска Ма тица" у Новом Саду изда сваке године по пет шест књига за народ, а и друштво „Српско Коло", које издаје и овај народни лист „Српско Коло" издаваће такођер књиге за народ, у којлма ће бити писано о свему, што треба нашем Србину ратару. Ето у првом реду треба да се купују таке књиге за ове народне књижнице. У овијем књижницама не треба да има само књига за одрасле него згодних књига и за дјецу, јер је то особито важно. Ако се дијете, још из малена, кад изиде из школе, навикне на књигу, оно ће је увијек тражити и чптати и скупљати тако себи знање, па ће му послије у животу на сваком кораку бити лакше, биће виђенији, јер ће више знати, а ко више зна више и вриједи. Сада ћу да вам укратко опишем, како је у том по гледу у Инглеској, која је данас једна од најбогатијих држава на свијету. А зашто? Зато што се у народу шири књига и различито знање, а кад човјек има знања, онда напредује боље и као ратар и као занатлија и као трговац. Не каже се узалуд: Знање је моћ. Паметни Инглези то добро знају, па се према томе и равнају. Дакле у Инглеској су се почеле оснивати оваке књижнице за народ још прије педесет и њеколико година (од год. 1850.). Неки Еварт предложио је у инглеском сабору (парламенту), да се уведе мали порез за подизање књижница у народу. Тај нови начин порезовања за ове народне књижнице уведен је послије у 330 инглеских градова. Обично с овијем народним књижницама спојене су у Инглеској и дјечје књижнаце. Такијех дјечјих књижница има у Инглиској око 700 у различитим мјестима. Још ћу вам нешто рећи. У ком народу је раширена књига и народ чита добре и корисне књиге, ту нема крађе, нема належа, разбојстава и другијех злочина, ту је народ

миран, ваљан, зна шта смије, што не смије, што може, а што не може, па не долази у сукоб са законом. Људи дакле, који читају ваљане књиге, раде савјесно свој посао и пусте другога у миру, јер знају добро, ако се плећу у туђе ствари не само праве неприлика и штете другом него и себи. Не само одрасли људи не чине злочина, гдје је раширена књига, него опада у таком народу и број малољетних злочинаца. Ето вам опет Инглеске, како је у њој. Године 1856. било је осуђено малољетпих злочинаца некијех 14 тисућа, године 1866. спао је тај број већ на 10 тисућа, године 1876. на 7, а године 1881. на 6 тисућа. Сада их има још мање. Све је то ето учинила књига и те књижнице за народ и дјецу! Срби ратари! Оснивајте и ви дакле таке књижнице за себе и своју дјецу, па ћете видјети, да ће вам бити боље и да 1>ете у сваком погледу поћи унапријед и да ће бити све мање сваковрсна зла међу вама. Зло се лијечи знањем, истином и праведношћу, а о том има у добрим и корисним књигама, које треба да сматрате за своје особите пријатеље, јер добра књига , као што је рекао неки паметан човје - , је хладап али нојбољи 'пријатељ, т. ј. не ласка ти и не мити те, него ти каже истину у брк! Загреб. Мглан Поповик.

Народно здравље. Не чаниајте нос. Пише д-р Перњаиски од Перник-града. Видите ли овог бујнога малишана? Обрашчићи су му румени, пуначки, округласти, пун је у тијелу, као оловом наливен, тежак, живахан и насмијан, хитар и окретан. Па ипак, глете: мало, мало, па мује кажипрст у носу, а ноздрве су му испуцане и, као рањаве, укорићеним покривачем снабдјевене. Кад видимо то, мало нам се растужи, јер она љепота красног малишана нагрђена је тиме. Овим вјечним копкањем по носу повриједио се он мјестимично и поновним дражењем изазвано је то рањаво стање. Ну још он је сретан. Таким чачкањем често се унесу у нос какве заразне клице, које стајаху на прсту иза ноктију у оној прљавштини. Дрвени вјетар (пожарица или врбанац) је само тако могућан: прстима се, тако рећи, усади у мале повреде. Тако је опасна та, сама по себи, ружна навика. Не дајте, дакле, дјеци, да се науче тој гадној и опасној навици. Поред тога, тим начином, могу се десити ушљед повреде и јака крволиптења. Често виђамо, гдје се крв излијева свакодневно из повећих раница, које су проузрочене таким чачкањем.