Srpsko kolo

Стр. 14.

ГРПСКО коло

Год. I.

То виђамо све кад и кад и код одраслих људи. Ми видимо, с каквим су опасностима везане таке повреде у носу; за то их ваља брижљиво лијечити и за савјет питати свога љекара. Тим ћемо отклонити отворена врата заразним клицама, а и инане здравачка и пуначка дјеца не ће нам бити наружена. Ну таке пукотине на ноздрвама и разрањености у носу могу се развити и код дјеце и код одраслих, још и из других узрока. Кијавица и други катари у носу махом чине то. Да богме, да се ту не може без љекара ништа чинити. У памет се, дакле, и старо и младо, чувајте нос и не тарите га, јер он нам је тако потребан и за мирисање и за дисање; не вријеђајте га, јер кроз а-њ можете унијети и заразу, нарочито, црвени вјетар, због ког се може и жавотом платити. А разривен, често од пипкања надувен нос, грдоба је у сред лијепа лица.

Шта се збива у нас и у свијету. Народ се бори за Ђирилицу. Прије неколико дана била је сједница онћинског вијећа у Двору, у којој је био и кот. предстојник г. Јован Мирковић. Чим је сједница отвореаа, устао је Стојан Прибићевић, тежак из Главичана, и иреддожио по пети пут, да се уредује ћирилицом. Цијело је заступство приватило. Устао је Јандрија Ђурић одмах послије њега и питао вијеће, је ли оно за то, да се уведе ћирилица према закону. Заступство (осим три католика) прими. На то г. престојник рече, да је он једну одлуку овог заступства дао жуп. области (управном одбору) на ријешење, те да без одлуке не може пишта одредити. Онда је устао поновно Стојан Прибићевић и изјавио у име 21 заступника од прилике ово : Поглавити господнне! Закон је ту и виши је од мене и од Вас, и од сваког ! Ми не тражимо ништа противзаконито, и кад се овако с нама поступа, онда нам овдје не може бити мјеста. На то се сви удаљише из вијећнице, ма да је конац године, те имаде важних нослова. Народ је огорчен и вели: »Нас не треба ту, кад ништа не вриједи оно што ми предлажемо«! Народ види у свему томе само завлачење, обману и превару. Тако треба свагдје устајати за своје право. Овај је догађај у толико љепши, што су и Стојан Прибићевић и Јандрија Ђурић сељаци, ратари, па нису чекали, док господа устану, него сами сељаци траже правицу народу своме. У Угарској још не да опозиција да се у сабору ради и да се посвршавају послови, који су за државу врло потребни. Зато још никако нема асентације, и за то ће на мјесто ових трогодишњака, које су једва једном пустнли кући, доћи докнадни причувници (ерзацрезервисте) по-

сљедних трију година, који ће служити све дотле, док се не проведе асентација и не дођу рекрути. Докле ће ерзацрезервисте остати, не може се знати, али може бити до Ускрса. Могло би бити, да ће се оно дванаест људи од опозиције, који непрестано говоре и не даду да сабор ради, примирити, па ће се моћи провести асентација, а ерзацрезервисте неће морати ићи под пушку. Али за то је мала нада. Најтежи дио овога зла. који које је кроз то пао на народ, иде на људе који служе у Босни и Херцеговини. Тамо нису трогодишњаци ни сада још отпуштени кућама, јер главна војничка команда у Бечу свакако хоће да се у Босни и Херцеговини не смањи број старихвјештих војника, а ерзацрезервисте нису баш добро извјежбани војници. Ми знамо, а,а је ово за народ велико зло, што смо рекли, али друге није, мора се сносити. Надајмо се, да ће се брзо на боље окренути. Ираљезина Србија има да претури преко себе сметње, које јој праве стране царевине и краљевине. Све веће државе европске као што у другим државама имају и у Београду своје посланике, и ти посланици заступају своју државу тамо. Недавно су еве државе, осим Француске републике, одазвале своје посланике да се врате кућама. То је за једну државу тежак ударац, кад једна држава одазове свога посланика из друге, онда то значи, да су између њих запети односи. Тако, на прилику, пре него што ће једна држава огласити рат другој, она одазове свога посланика, да дође кући. До душе, са Србијом данас није тако, није до тако крупних ствари дошло између ње и других држава; посланици су рекли, да ће се после нове године вратити, али неће да буду о новој години у Београду. Зашто неће? Неће, кажу, зато, што око краља Петра има таких официра, који су били у завери против краља Александра 29. маја. Народна је скупштина одобрила дело ОФицира завереника, и не могу се повући ни на какву одговорност. Али страним царевима и краљевима није то право, већ хоће да се ти официри макну из околине краљеве. Српска влада опет каже, да се нико нема права мешати у унутрашње прилике краљевине српске, јер је она самостална држава. Ето, одатле та запетост, и за то стране државе праве Србији сметње. Али Србија лде својим путом, јер зна, да не сме ником допустити да јој у земљи заповеда туђинац. Ако има око краља таких ОФицира, који су били у завери, они ће временом бити измењени, јер постоји закон, да се сваких шест месеци мењају ОФицири око краља, па долазе други. Стране државе не би требале тако да раде према српској краљевини, а особито не би требала друге да покаже Русија, којој је српски народ одан. Али шта ћеш? Така је данас политика у Русији, коју не одобрава ни руски народ. Међу тим Србија види данас, да јој се ваља уздати само у себе, па радити свој посао. Може доћи време, кад ће се покајати они што јој праве сметње .ЦјјЦ Српска деца за "своју малу браћу у МаЂедонији. У Београду су у народном позоришту мала деца приредила забаву, а за председника свога узели су кнежевића