Srpsko kolo

Год. II.

СРПСКО КОЛО

Стр. 3.

других држава, које плове по Жутом Мору, јер разасуте мине, кад се откину, плове на далеко. Кад је пропала руска лађа „Петропавловск" онда није Америка ни Енглеска ништа говорила, а сада, кад су Јапанци наишли на руске мине, одмах хоће, да се употреба мина забрани. Од кад се несрећа догодила, Јапанци се не приближују Порт-Артуру, јер је опасно. С тога они крстаре у приличној даљини. Адмирал Скридлов нашљедник покојног Макарова стигао је у Владивосток, јер у ГЈорт-Артур не може, кад је јапанска војска прекинула везу с њиме и покидала жељезничке шине. Скридлов мисли из Владивостока нападати тамошњом малом морнарицом на обалу јапанску и тако расцијепити морнарицу јапанску, која ће морати бранити своју земљу, а само један дио моћи ће бити код Порт-Артура. Нови намет на вилајет. Аустро-Угарска војска и ратна морнарица стоји државу Аустро-Угарску годишње силне милијуне круна. Те силне милијуне плаћају порезници велики и мали, плаћа сав народ у држави. Тај трошак за заједничку аустро-угарску војску износио је досад преко три сто Тридесет милијуна круна (а један милијун знате да је хиљаду хиљада). За нову годину 1905. ратно министарство у Бечу израчунало је трошак за војску са три сто шездесет и нешто више милијуна (360.267.885) круна, и то за војску тристо осам милијуна (308.996.175) круна, а за ратну морнарицу педесет и један милијун (51,271.410) круна. Већ овај трошак за војску износио је око 28 милијуна круна више него ли је то било прошлих година. Велики је то трошак био, али рекло се увијек, да и држава Аустро-Угарска мора трошити на војску, кад и друге државе то раде. Тешко је било подносити осим других и тај грдни терет за војску, али душу у се, рекло се, па трпи. Али то још није све. Ратно министарство у Бечу тражи осим овог терета, који смо рекли да ће за идућу годину износити преко триста шездесет милијуна круна, још и нови изванредни трошак за војску, који ће износити преко четир сто милијуна круна. За идућу само годину (1905) треба већ издати за војску (осим оног годишњег терета од три сто шезедсет милијуна) још и нових сто шездесет милијуна, тако да ће идуће године износити трошак за војску пет сто двадесет и три и по (523.684.805) милијуна круна. Сад се пита одакле ће држава смоћи тај новац, четир сто милијуна круна кад га нема? Узеће зајам, и то како се каже, на двадесет и

пет година. Зајам ће се враћати, али ће сс плаћати и камати. А све то мораће подмирити порезници, којима се морају наметнути и нови порези. Многе новине пишу против овог новог терета, и траже да се не одобри. Али министарство каже, да држава мора имати тај новац ради набављања нових топова и нових ратних лађа. Сами нови топови стајаће око сто шездесет и пет милијуна круна. . 0 овом новом терету расправља се сада у Пешти у делегацијама, а шта су делегације то ћемо одмах казати. Марко ослобађа робл>е. (Пјесма с Косова поља). Стаде Марко да вечера с мајком, А то било према велигдану, 1 Па је Марко мајци говорио : „Чујеш ли ме моја стара мајко! Сутра хоћу поћи у Косову, 5 У Косову цркви Грачаници. Но те питам моја стара мајко! Да л' да узмем свијетло оружје?" На то њему мајка одговара: „Мучи Марко! што сада говориш! Где је Прилип, а где је Косово!" Марко мајци опет одговара: „Не брини се моја стара мајко! Ја ћу брзо отић' у Косову, Но те питам да л' узмем оружје?" — „А како ћеш носити оружје, Кад је сутра дана велигдана. Од Бога је велика греота, А од људи покор и срамота". Марко леже санак да поспава, А кад први петли запевали, Он устаде из меке постеље, Те оправи себе и шарана. Шарану се на рамена баци Али њега љуба запитује: „Зашто Марко не узмеш оружје?" Одговара Марко Краљевићу: „Тако ме је мајка научила". ЈБуба Марку опет одговара: „Узми Марко барем топузину, Те је метни шару у зобницу И нико је ту видети неће". Ал' је Марко не хтеде узети, Но он пође пута да путује. Кад је Марко био на ћуприји, Тад и други петли запевали, А кад доша' у Скопље широко, Тад су трећи петли запевали. А зора је Марка зазорила, Зазорила испод Качаника,

1 По свој Старој Србији зову Срби Ускрс аглифдчи, то јест: в<лшси дан. Уредништво.