Srpsko kolo

Стр. 4.

СРПСКО коло

Год. II.

одмакао је од китајског као небо од земље. Па да послије толиких страшних губитака Јапанци и заузму Портартур, то још за свршетак рата значи врло мало, јер ће се ратна срећа одлучити између Куропаткина и Курокија, а не под зидовима портартурским. Код Љаојана. Као што генерал Куропаткин јавља, код Љаојана започела је борба између Руса и Јапанаца на читавој линији, која је дугачка до близу четрдесет километара. Куропаткин је дигао код Љаојана за ово неколико месеци силне јаке утврде, и он ће се овде, како се држи, огледати с Јапанцима прса у прса. Јапанска војска броји код Љаојана преко двеста хиљада момака, а Куропаткин ће бити за једно педесет хиљада момака слабији. Али зато се војска његова налази на утврђеним положајима, и већ први дан битке између преходница у петак стајао је Јапанце љутих губитака, јер су им Руси уништили 24 топа, а то је крупна ствар. Да ли ће се, послије жешћег и јуначког отпора Куропаткин повући натраг, то се не зна, јер његов план је тајна. Ако он нађе за потребно, он ће се повући натраг према Мукдену, где су опет Руси подигли јаке утврдс и шанчеве. Види ли пак, да се може већ код Љаојана огледати с Јапанцима, он ће то и учинити. Борба, која већ од петка непрестано траје, донела је Јапанцима већ досад велике губитке. Може се поуздано рећи, да ће Љаојан стајати Јапанце силних губитака, и ако се можда Куропаткин повуче према Мукдену натраг. Тоје према његову плану, јер он неће дати, да до одлучне битке дође, док не буде сигуран за победу. ^орнарида р^с!(а. Руска морнарица у Портартуру хтела је ових дана испловити и отићи у Владивосток, да се тамо споји с оном руском флотом. Кад је флота изишла, сукобила се с јапанском и отпочео је ужасан, страшан и љут бој. Већ је победа нагињала Русима, кад погибе заповедник руске флоте адмирал Витхефт. Некоје лађе руске пробише се и отпловише две у луку китајску, где су обезоружане до краја рата. Остале лађе вратише се у Портартур натраг. Руска најбржа крстарица „Новик" доспела је до близу Владивостока, али се сукобила с јапанским лађама, које су је јако оштетиле. Губитака је у људима и лађама било и код Јапанаца. Једна јапанска је лађа, како се јавл^а, потонула. Јапанци о својим губитцима увек ћуте као заливени, па тако и овога пута. У исто време, кад је била битка поморска пред Портартуром, била је на другој страни у Јапанском Мору између Јапана и Кореје битка

с владивосточком флотом. Јапанци су бројем лађа били јачи, а борба је била љута и очајна. Руси су имали три крстарице, од којих је једна потонула након љуте борбе, а друге две, и ако оштећене, вратиле су се у Владивосток. Колики су и какви су губитци јапански, не зна се, јер они ћуте о томе. Најбоље се види, да су их имали из тога, што се нису усудили прогонити оне двије крстарице, кад су кренуле пут Владивостока. Јапанци су на мору остали и на даље господари, и остаће, док не Дође у помоћ руска балтијска морнарица из Европе, која је спремна за пут и чека само заповед да се крене. Она би већ била отишла у Азију, да Енглези не праве сметња због пута, којим ће она ићи.

Српска црква у Босни. Српски народ у Босни и Херцеговини води већ годинама борбу, да му се даде самоуправа цркве и школе. Он тражи да се законом уреде његова права и дужности, да се поставе границе власти између свјетовног и свештеничког дијела народног, а тако исто да се законом уреди, колики да буде утјецај државне власти у црквено - школским стварима. По црквеном праву државна власт не смије се уилетати у ствари унутрашњег црквеног уређења. Њој припада само право врховног надзора, то јест да пази да црква и црквене уредбе не би дошле у сукоб с државним интересима, а друго ништа. Међутијем државна власт присваја себи много веће право и хоће да има што већег утјецаја у црквеној управи. Тако су угарски министар предсједник и угарска влада присвојили себи велико право у народно-црквеној-школској самоуправи (автономији) карловачке митрополије, па тако, противно црквеном праву, присваја себи права и босанско-херцеговачка земаљска влада. Народ се у Босни и Херцеговини годинама борио, да се уреди законом његово црквеношколско питање. Било је тешких дана и тешке борбе, и на концу конца законска основа или тако звани статут, који су израдили босанскохерцеговачки прваци, а који су, како се говори, у главном прихватили босанско-херцеговачки митрополити и земаљска влада, послан је на потврду Синоду васељенске цариградске патријаршије. По уговору од 28. марта 1880. припада врховна управа босанско-херцеговачке цркве цариградској патријаршији. Али, на жалост, цариградска патријаршија, као што је било одавнина, није никада пазила на корист српскога народа, јер је грчким владикама, који сачињавају Синод, пред очима увијек лебдио грчки и њихов рођени интерес и корист. Па тако је