Srpsko kolo
Стр. 6.
СРПСКО К0Ј10
Год. IV.
Међутим многи опћински чиновници гледају да се у првом реду додворе котарским предстојницима и другој господи од котара и жупаније, а народ и опћинско заступство им је девета брига. Разуме се да онде, где има свесних, разборитих и одлучних људи у заступству, не може и не сме то да буде, јер ће оно таке чиновнике у својој седници звати на рачун. Опћинско чиновништво мора поштовати своје заступнике и опћинаре, јер њих заступство бира, а може ставити и такав предлог, да се рђав чиновник стави под истрагу или отпусти, ако незакоња чини. Најлепше је кад у једној опћини влада међусобно поверење и штовање између чиновништва и народа. Али да опћинари узмогну штовати своје чиновништво, треба да га заступство по слободној вољи и бира, али да гледа на то, да бира способне, ваљане и поштене људе. Често пута чујете и таке речи: „Наше је дете, па ћемо га бирати". А то наше дете почне касније да гони и гули свој народ грђе од најгрђег душманина. Как° се гули народ? Познато вам је, на жалост, да поред добрих и душевних чиновника опћинских, има, богме, доста такових, који место савета оспе ни крива ни дужна опћинара простачким, неотесаним грдњама најгоре сорте. А има их доста, који сисају муку народну. За најмању ситницу, коју мора сељаку учинити толико пута бесплатно, стане да извија Маркове конаке, докле га не огули. А неук сељак плаћа и плаћа. За просту молбу од неколико редова прима од неука сељака по 10 и више круна, за војничке рекламације, за уговоре о купњи и продаји, за преносе по 20 и више круна. Многи бележници баве се више него адвокати таким пословима. Поред тога много пута не изведу ствар добро и савесно, већ на лаку руку, и сељаку ето нових трошкова, а често пута може да пропадне и сама ствар на грдну штету сељаку. IIIт 11 се плаћа опЋинсцим чиновнидима? Ево шта кажу прописи: За вршење приватних посала, које је допуштено само без штете за службу у изван уредовним сатовима вршити, може опћински чиновник (у Хрватској и Славонији) од странака, уз одговорност да је ваљано саставио, ове пристојбе (таксе) узимати: а) за састављање намире — 30 новч. б) за састав обавезнице — 50 новч. в) за састав молбенице 1 фор., али не сме правити онаке молбенице, за које се тражи потпис адвоката или јавног бележника.
г) за састав уговора о покретним стварима 1 фор. д) за састав уговора о непокретним стварима 2 фор. е) за различне преписе од табака (арка) — 50 новч. 1906. година.
ЈАНУАР — СИЈЕЧАЊ.
ДчНИ
Стари календар
ДАНИ
Нови
н
I
Мали Божић (Н. Год.)
14
Феликс
п
2
Силвестар, папа римски
15
Павле пуст.
У
3
Малахије и Гордије
16
Марцел
с
4
Јевстатије, архиј. српски*0)
17
Антоније
4
5
Теопемт и Теона
18
Приска дев.
п
6
Богојазљење
19
Канут
0
7
Јовањ-дан
20
Фабијан
н
8
Георгије и Емилијан
21
Аница девојка
11
9
Мученик Полијевкт
22
Венценц
У
10
Григорије еп. нисијски
22
Венч. Маријно
С
11
Преподобни Теодосије |§|)
24
Тимотеј
Ч
12
Мученица Татијана
25
Обраћ. Павл.
II
13
Емило и Стратоник
26
Поликарп
с
14
Св. Сава 1. архијеп. српски
27
Јован злат.
н
15
Гаврило Лесновски, Пав. Тив.
28
Карло велики
II
16
Часне вериге апостола Петра
29
Франц салес.
У
17
Антоније велики
30
Мартина дев.
с
18
Максим арх. срп., Атан. и Кир.
31
Петар Ноласц.
ч
19
Макарије Египћанин (^
1
Фебр. Игњат
II
20
Јевтимије велики
2
Сретење
С
21
Максим исповедник
3
Блазиус
н
22
Тимотије и Анастасије
4
Вероника
11
23
Климентије еп. анкирски
5
Агата
У
24
Преподоб. Ксенија
6
Доротеја
С
25
Григорије богослов
7
Ромуалд
Ч
26
Ксенофонт и дружина
8
Иван од Мат.
11
27
Пренос костију Јована злат. ^
9
Аполонија
С
28
Јеврем Сирин
10
Схоластика
н
29
Пренос костију Игњат богон.
11
Седашдесети
п
30
Вил. три Јерарха
12
Евлалија
У
31
Врачи Кир и Јован
13
Катарина
Дан је 10-ог 9 сати 12 м., 20-ог 9 сати 36 м., 31-ог 10 с. Стогодишњак гата о времену. 1. до 4. ведро и голомразица, 5. снег, 6. до 8. мраз, 9. облачно, 10. до 13. мраз, 14. до 16. топло, 17. мраз, 18. топло, 19. ветар, 20. и 21. меко и ветар, 22. до 28. цича зима, 29. до 31. топло. Дабогме, да је то просто наслућивање, већ и због тога, што у једном крају пада снијег, у другом не пада. Али човјек хоће да се и наслућивањем забави.
0 празницима и светитељима. 1. јануара пада Обрезање Господње (Мали Божић), то јест дан кад је Спаситељ добио име. Исти дан слави се Василије Велики. Родио се око 300 г. послије Христа. Био је епископ у Кесарији Кападокијској. Саставио једну литургију и написао правила, по којима православни калуђери треба да живе. 4. јануара св. Јевстатије, архиепископ српски у почетку владе српског краља Милутина; управљао је српском црквом 7 година. 5. јан. Крстов дан. Држи се велико освећење воде. 6. јан. Богојављење. Још за вријеме апостолско установљен је овај дан. Како се вријеме у лудо тра-
*) Овим су словима обележени српоки свеци,