Srpsko kolo

Врој 6.

Загреб, 2в. марта (5. априла) 1906.

ГОД. IV.

Излази два пута __ П ТТ Т* н „ Огласи рачунају се по — у мјесецу — |Р% Ж«% В V Н # §№§ 3?®%, цјеновнику. Акосевик-Узђ СРПСКО КОЛО ~ш, на четрт ГОД. К —'60 ™ ™ ™ ™ ™ ^ ™ - Николићевој ул ици бр. 8. За друге земље: на ГО- - * Писма се шаљу на уредднну4круне. Поједи- НАРОДНИ ЛИСТ НИ бројеви 10 ПОТ. 1 ,ГА| ^ Г" 4 " 1 |Г| ' 1Г,Ч/ 1 -писисе не враћају. Издаје: Друштво „Српско Коло" (д.-д.) Уређује: Уредништво „Н. Србобрана"

I. 355.-906 У име Његова Величанетва краља! Кр. судбени стол у Загребу закључио је на предлог кр. државног одвјетништва у Загребу, да тископис отискан у привременом часопису „Српско Коло" од 22. марта 1906. бр. 5. и то: I. Из вијести: „Избори градских заступника у Загребу" а) од ријечи отиснуте између „грађанство" и „изборништво" (стр. 7. ступ. I. алин. задња, редак 11 и 12); б) од ријечи „Влада је" до „Бога" (стр. 7. ступ. 2. алин. 1. прва два ретка); в) од ријечи „Влада је" до „обиљежена" (стр. 7. ступ. 2. алин. I. редак 5—7); г) ријечи отиснуте између „побиједили" и „попова" (стр 7. ступ. 2. алин I. редак 11); д) од ријечи „Као што" до „у Загребу" (стр. 7. ступ. 2. алин. 1. редак 14 и 15). II. из вијести „Осуђен новинар" а) ријечи отиснуте између „је због" и „чланка" (стр. 7. ступ. 2. алин. III. редак 5); б) завршне двије ријечи те вијести (стр. 7. ступац 2. алинеја IV. редак задњи). III. Из вијести „У Угарској" а) од ријечи „влада генерала" до „Сабор је" (стр. 7. ступ. 2. алин. V. прва 2 ретка); б) од ријечи „помоћу" до „своју власт" (стр. 7. ступ. 2 алин. V. редак 6 и 7); в) од ријечи „Ако буде" до „одувек радио" (стр. 7. ступ. 2. алин. VI. задња 3 ретка) твори учин преступка §§. 300. и 302. к. з. Стога се изриче забрана далњег распачавања реченога тискописа, заплијена се потврђује, заплијењени примјерци имаду се уништити, а пресуда ова има се прогласити у „На^одним Новинама" и на челу будућег броја часописа „Српско Коло". Р а з л о з и. Читавим смјером и садржајем поменутог тискописа настоји се раздражити неистинитим казивањем и изопачивањем чињеница на мржњу и презир проти органима владе у погледу њихова уредовања, а уједно потиче становнике државне једне проти другима на раздоре непријатељске што твори учин преступка означенога у §§. 300. и 302. к. з. Пресуда оснива се на §§. 6. и 12. т. п. и §§. 32. и 34. т. з. Кр. судбени стол. У Загребу, дне 25. марта 1906. Г а ј.

Пронитајте. Још само овај број добивају они, који нијесу досад обновили претплате за годину 1906. Који не пошаљу претплате не Ће више добивати листа. Ко хоЋе да и даље добива и да чита „Српсно Ноло" нека одмах пошаље претплату. Уредништво и управа „Српеког Кола".

Образовани тежаци. Ријечи: образовање, образовати, образован човјек често се чују и читају. И у овом броју овог нашега листа можемо читати, како се наша словенска браћа Пољаци хвале, што имају образованих тежака (ратара). Па шта је то образован човјек и образовање? Образован је човјек који има потребног знања не само о струци, којом се он бави, већ и о свему што је око човјека и у човјеку: о држави, о праву, о другим народима, о природи (земљи, звијездама, билини, животињи, васиљени); укратко, који о свему, што га се дотиче, има оно најпотребније знање, оно што је главно и најважније, који ни у чем није стран, који није ни у што неупућен. У садашње вријеме нема напретка народу, који је необразован. Садашњи живот тражи много и много више умјешности, знања, него живот пређашњи. Зато се и труде на све стране државе, друштва разна и поједини људи, да своје народе начине што образованијим. Па зато ми и видимо да су најнапреднији Енглези, Нијемци, Швабе, Данци, Чеси и још два три мања народа, који су по образовању свог народа на првом мјесту. А најзадњи у свему су Турци, Срби, Хрвати, Руси, Грци и други народи, који су и по образовању најзадњи. Доста је кад вам каже.м да од 1000 Данаца не знаду читати 2 а од 1000 Срба не знаду читати 750. У нас можеш тешко 100 тежака набројити у Хрватској и Славонији, за које можеш рећи, да су људи образовани, а нама треба у свакој опћини толико људи. А треба ли нам збиља? Да видимо. Већ и врапци на крову знаду, како су наше политичке опћине запуштене. Ено у Лици опћина са 300 процената опћинског намета (приреза). Зашто? Зато што не ваљају општински одбори. А не ваљају, јер тежаци не знаду, како све велика права има општински одбор и колико он може учинити. Да тежаци знаду, како се општински одбор бира, како он има права кажњавати општинске чиновнике, надзирати сваки њихов посао, бирати чиновнике, бирати заступнике у крајишке имовне (шумске) општине и још других ствари има, они би друкчије пазили кога ће бирати у општинске одборе, они би се постарали да се упуте у законе, и да се упуте у то како ваља општинама управљати, да буду народу на корист.

Чувајте и остављајте сваки број овога листа, јер Ће вам требати и послије, да га читатву<^см^х