Srpsko kolo

Год. IV.

(Бурно и дуготрајно клицање: „Живјела српска самостална странка. Живио Буде Будисављевић !) Говор је Будисављевићев саслушан врло пажљиво и често пута прекидан с одобравањем, а нарочито,кад је народу тумачио и српске захтјеве. Рекао је, да се српска самостална странка борила истрајно свагда за српске захтјеве, и да ће то чинити и у будуће. С обзиром на тешки положај отаџбине хрватска и српска коалиција у првом реду хоће данас да изведе уставне реформе, а онда ће дбћи вриЈеме, да срп. самостална странка стави на дневни ред и српске захтјеве. Послије њега узе ријеч вриједни и честити ратар Леонтије Врховац. Он је говорио народу о привредном покрету у нас, о земљорадничким задругама, које су први кренули оснивати опет наши људи из Загреба. Привредно јак народ мора имати успјеха и на политичком као и на сваком другом пољу. Дјокност је наша опћенита, да се свуда оснивају српске земљорадничке задруге, које народ наш дижу материјално, а ДЈ ел УЈУ на њега и у моралном правцу, јер искорјењују зле навике, којих има доста у народу нашем. Оне дижу свијест о самосталности, и народ престаје изгледати и очекивати да му све доће одозго, него својим радом, својом мишицом диже себе, постаје самосталан и независан, постаје човјеком. Српска народна самостална странка води великог рачуна о томе, да народ наш што више спреми и за политичку и за просвјетну и привредну борбу и рад. Она је прва, која је покренула наш српски народни лист „Срп. Коло". Оно је тако разумљиво и лако писано, да га свако схватити може и.у њему може наћи народ сваковрсне поуке и душевне хране. У томе се налази заслуга наше праве народне господе, која хоће да широки слојеви народа читају, мисле и раде о свом добру и напретку и да њу помогнјг у борби за наша људска и народна права. Након овога говора, који је народ са задовољством и одобравањем саслушао, узе ријеч сељак Тома ИвановиЛ, који Је говорио о опћинским тегобама. С осјећ.ајем јада и жалости говорио је, како народ није господар у својој кући, како у доста опћина опћински чиновници не поступају с народом, који их плаћа, као с људима, него као с робовима. То ствара рђаву крв и одатле долази до сукоба и немира. Има опћинских чиновника, који за прављење уговора и других исправа узимају не онолико, колико је прописано законом и наредбама, него неколико пута више. Говори о откупу јавних радња и неправдама, које се тиме чине народу. Моли нар. заступника Будисављевића да на надлежним мјестима поради, да се овом злу

Стр. 5.

у опћинама стане на пут. Ми плаћамо наше опћинско чиновништво, па је право да и они према народу буду људи. (Народ му кличе и одобрава). Као пети говорник ступио је ваљани учитељ Душан СммиЛ, који је у кратком али језгровитом говору изнио, како наш народ, а на првом мјесту Срби, стоје у ствари школа веома рђаво. Код оснивања школа требало би већи обзир узети на српски живаљ и на српске крајеве, јер је број неписмених Срба управо страшан. У том погледу и котар пакрачки стоји траљаво, па моли заст. Будисављевића да на мјеродавном мјесту потакне то питање. Желио би, да пучке школе преузме земља сасвијем у своје руке, јер би се тако олакшало оснивање школа и у онијем крајевима, гдје народ материЈално рђаво стоји, па није кадар издржавати онолико школа, колико би требало. (Велико одобравање у народу). Нар. заст. Будисављевић одговара у првом реду ратару Ивановићу и каже, да је путујући по народу чуо доста тужби на данашњи опћински закон, а, бога ми, и на опћинску управу. Напријед је већ у свом говору споменуо, да српска народна самостална странка иде за тијем, да се опћинама даде што шира самоуправа и да се опћине ослободе од онијех великих послова, који на њу управо не спадају, од т. зв. пренесеног круга рада, аа који не добијају никакве накнаде. Опћинама треба дати што ширу самоуправу већ и зато, Јер се онда неће моћи ни на кога сваљивати кривица, ако нешто не ваља, као ни сипати похвала и признање, ако све у реду тече у опћини, него на народ сам. Признаје, да поред заљаних опћинских чиновника има и таквих, који не одговарају своме позиву и својим дужностима. Нова влада води о томе великога рачуна, па ако се народу чини неправча ма у ком облику, треба да тражи злу лијека. Нека буду увјерени, да ће нова влада, исто тако као што ће добре чиновнике соколиги и помоћи у њихову тешком раду, онима, који не одговарају својој задаћи и дужностима, знати показати снагу закона. Г. учитељу Симићу пак признаје да је рекао у погледу броја школа међу Србима једну сушту истину, која се не да ничим побити. И сам се бавио баш тијем питањем и дошао је до врло неповољних пошљедака (резултата). Давно је речено, да је народ без школа, народ без будућности, и сви ми, који волимо свој народ, сигурно би били најсрећнији, кадбисмомогли рећи: УХрватској зна свако читати. И школом и оснивањем течајева за неписмене мора сс пошто пото умањити онај велики број аналфабета (то су они који не знају читати ни писати).

СРПСКО КОЛО

Савјетујте своје рођаке и пријатеље да купују и читају овај лист.