Srpsko kolo

Год. VIII.

СРПСКО коло

Стр. 3.

нарасли су државни приходи за 25 процената, а није ниједан порез повишен. Дуг државни је велики, али половица посуђеног новца потрошена је на грађење жељезница, које сад много и много више вриједе. Држава је прије мало радила на ширењу просвјете, тако да у Русији има неписмених 75 од сваке стотине. Али откад је створен сабор, Русија двапут више троши на народну просвјету, а трошиће све више. Јер без просвијетљена народа не може држава напријед покрај најбоље воље. Тако исто трошила је држава прије врло мало на помагање ратарства, трговине и индустрије (творничарства). Али и то се промијенило на боље, од кад је почела радити Дума. И на то се сад троши двапут више него прије. У опће, у свему се опажа напредак, откадје у Русији уведен сабор. И што тај сабор буде стицао већа права, то ће напредак земље бити већи. Док је руски цар био неограничени господар, била је у Русији православна вјера државна вјера. Друге су вјере биле само трпљене, нису јој биле равне. Држава је свуда својом моћи подупирала православну вјеру. То је било исто онако, као што је некад у овој држави била католичка вјера државна. Али сабор је дао свима вјерама равноправност. Тако и мора бити у земљи напредној и хришћанској. Као што нама не би било право, да нашу вјеру прогоне, тако није ни другим вјерама у Русији. Па не само да су добиле равноправност друге вјере хришћанске, него и муслиманска, будистичка, разне вјере поганске, разне секте (друштва оних који су отпали од православне вјере), као што су код нас назарени или нововјерци. Допуштено је и пријећи са хришћанске вјере на поганску, што у Хрватској још није слободно. Сви су сталежи пред законом равноправни. Племство никад у Русији није имало оне моћи, коју је имало у западној Европи. Племић је могао постати свако, ко је постигао одређену част у државној служби. Зато у Русији и има преко милијон руских племића. Сељаци су били до 1861. године кметови. Те године ослободио је сељаке цар Александер II. Ни свећенство није у Русији никад било моћно као у западној Европи. Свјетовно свећенство (попови) је сиромашно, а калуђери, управо манастири су силно богати, има их, чији се иметак цијени на неколико милијарди (хиљада милијона) круна. б.

Ми знамо судбу... Ми знамо судбу и све што нас чека, Ал страх нам неће заледити груди! Волови јарам трпе а не људи, Бог је слободу дао за човјека. Снага је наша планинска ријека, Њу неће нигда уставити нико! Народ је овај умирати свико, У својој смрти да нађе лијека. Ми пут свој знамо, пут Богочовјека, И силни, као планинска ријека, Сви ћемо поћи преко оштра кама! Све тако даље, тамо, до Голготе, И кад нам мушке узмете животе, Гробови наши бориће се с вама! х ) Ахекса Шантић.

За хљебом, 2 ) Пароброд спреман. Море се колеба, Пошљедњи пламен на западу трне; Сутон се рађа и с јесењег неба Полако пада на хридине црне. Палуба 3 ) пуна. Руке уздигнуте Поздраве шаљу и рупцима машу; У мноштву овом видим чељад нашу, наслонили се на перваз, 4 ) па ћуте, Земљаци! људи! Докле ћете, докле? „Далеко тамо, јер нас судба прокле И на нас паде тврда туча с неба." А, зар вам није родне земље жао? „Жао је, брате! Бог јој срећу дао!... Ал хљеба нема. Збогом! Хљеба! хљеба!" Адекса Шантић.

Шта се збива у нас и у свијету. Човјек из народа за „Српско Коло". Ковач у Сјеничаку крај Вргинмоста Павао Данчуо шаље нам претплату за себе и још три нова претплатника, које је он задобио за „Српско *) Овом пјесмом соколи пјесник српски народ у борби за слободу. Као планинска ријека преко оштрог камења ваља да и ми преко свију невоља идемо у борби за своју слободу. А устреба ли, ми ћемо, као Христос — Богочовјек на разапињање, на брдо Голготу, поћи и у саму смрт, па ће и гробови наши борити се са душманином и шкодити му. Јер сјећање на оне пале храбриће њихове потомке, као што и нас соколе гробови напшх дједова јунака. 2 ) Ову је пјесму спјевао наш чувени пјесник из Мостара Алекса Шантић. Тиче се наших Американаца. 8 ) Горњи дио, кров од брода. 4 ) Ограда.

Савјетујте своје рођаке и пријатеље да купују и читају овај лист.