Srpsko kolo

Сгр. 4.

СРПСКО

коло

Год. VIII.

Коло" и пише, како је читао у „Колу" позив на старе претплатнике, нека сваки нађе бар још једног, не би ли се број претплатника удвостручио и „Коло" проширило, затим наставља овако: „Ја то дубоко осјећам, да би требало да се „Српско Коло" умножи што у већем броју претплатника, па сам се потрудио, да би кога новога претплатника за „Српско Коло" за т. г. добио. Али је то тешко у овом забитном крају. Многи не знају процијенити вриједност и науку, коју нам „Српско Коло" доноси: Те тако ево добих 3 нова претплатника, чије име овдје у овом писму биљежим, да се може на њих српски лист слати". Колико има наших људи, који би могли учинити ово, што је учинио честити Павао Данчуо. Али они мисле, да је то србовање, кад се уз чашу пића заклињу по сто пута да су Срби и да над Србина нема човјека. А кад треба на дјелу показати, ко је Србин и човјек, онда им се изгуби траг, као да су у воду пропали. Хвала Павлу Данчулу и на његову труду и на љубави према „Српском Колу". Радикалско несрпско дјело. Утамничени Валеријан Прибићевић је професор српске православне богословије у Карловцима. Кад је он затворен, ријешили су његови другови професори, да ће га забадава замјењивати, док не буде пуштен на слободу. Братско и српско дјело. Тако мора Србин Србина у невољи помоћи. И благо нама, док смо такви. Али радикалске вође, заслијепљене мржњом против српске самосталне странке и Светозара Прибићевића, брата Валеријанова, заборавише на Српство и хтједоше починити једну велику неваљалштину. Они су тражили од патријарха Богдановића, да одузме плату Валеријану Прибићевићу и метне га под истрагу. Патријарх није хтио починити ово ружно, несрпско дјело. И сви други свећеници, који су били ухапшени ради велеиздаје, уживали су плату, нису метнути под истрагу, а и чиновници српских новчаних завода. Само је Раух државне чиновнике стрпао под истрагу, одузео коме сву плату, коме половицу, коме трећину, мислећи, да ће Срби помријети на његовој храни у тамници. Радикали хтједоше Валеријану учинити што и Раух његову брату Адаму, ком је одузео сву плаћу. Мислили су ваљда, да ће Валеријан свршити на Рауховој кошти. Али нису сви Срби као радикали. Било је и других Срба у тамници, који нису имали чим због сиротиње да се хране, па је поштени српски народ скупљао у потаји новце и слао за браћу. Зато су рауховци и франковци и били бијесни, што Срби не трпе у тамници оскудице. Па да је патријарх и испунио жељу радикалску, не би ни Валеријан При-

бићевић гладовао, нити би пропала његова стара мајка, коју он помаже. Не би, небраћо радикалска, јер нису други Срби као ви. Има Срба, којима је Српство прече од свега, није као ви, којима је ваше радикалство прече од Српства. И онај честити српски народ забиљежиће добро у рабош и ово ваше небратско и несрпско дјело и платиће вам, гдје устреба, по заслузи. Радикалска честитост. Радикали су уживали држећи да ће Раух остати на влади. Мислили су, да ће Раух стрпати у тамницу и Светозара Прибићевића, и Будисављевића, Бањанина и друге вође самосталске, чим распусти сабор. Већ су се облизивали, кад су помислили, да ће нестати њихових противника, који разголићују њихове лажи пред народом, и да ће они остати сами, лажући даље без запрјеке. Али коалиција им покварила рачуне, кад је склопила споразум с Томашићем и срушила Рауха. Сад се радикали просто избезумили од јада, па сикћу као змије на српску самосталну странку, а особито на Светозара Прибићевића, јер да је он све то удесио с Томашићем. Светозару Прибићевићу не би било криво, да је он сам могао то учинити, он би се поносио тиме, што је сам могао српски народ ослободити Рауха. Али није, него је то учинила цијела српско-хрватска коалиција, па и он у њој као њен члан. Но док радикали овако јавно сикћу на Томашића, они му се из потаје улагују. Митровачко градско заступство, у ком сједи радикалска већина и њезин вођа, радикалска главешина, фишкал д-р Рокнић, честитала је Томашићу брзојавно, што је постао бан. Видите честитости радикалске. У „Застави" грде Томашића и коалицију, која је с њим склопила споразум, а из потаје, да народ не зна, поздрављају Томашића, улагују му се. „Застава " непрестано дрља, како самосталски посланици који су у пештанском сабору, потежу за то „штипендије". Истина је, јер ваљда неће о свом трошку живјети у Пешти, кад сабор ради. Они добивају као и сви други зато накнаду и троше је тамо, борећи се за Хрватску и наш српски народ. Али радикалски делегати у пештанском сабору: Красојевић и Лисавац беру те исте штипендије, а у све три задње године нису били у Пешти него један дан, већ сједе код куће и трпају то у своје бездане радикалске трбушине, Па још треба знати, да су се ти радикалски посланици пред народом на румском збору захвалили на мандату пештанском, јер да се не слажу са српско-хрватском коалицијом, која их је изабрала. Тако су и морали учинити, тако је у реду. Али није у реду, што су погазили ријеч и преварили народ свој. Јер су скоро три