Srpsko kolo

СРПСКО коло

Стр. 3.

Звијезде покретнице дијеле се у обичне звијезде и комете (репатице). Репатице се разликују од обичних покретница, што им је изглед магловит, имаду дугачак реп, врло риједак, као магла, састављен из разних плинова (гасова). Језгра (глава) нешто је гушћа и чвршћа. Неке репатице на свом путу кроз васиљену повраћају се послије одређеног броја година, а неке никад. Онима што се повраћају похватали су научењаци прилично трагове: пронашли им величину, вријеме кад се морају повратити, материју из које су састављене, брзину, густоћу и тако даље. Научењаци су оборужани великим далекозорима и другим згодама, па добро пазе са звјездарница, кад репатица наиђе, а знаду кад ће наићи. Репатица су научењаци избројали до сад неких 800. Међу њима је и ова, која ће 20. маја проћи мимо земље, а зове се Хелијева. Ову репатицу опазио је први енглески звијездар Хелиј године 1682. и прорачунао, да ће се повратити године 1759. Тако је и било, али он није дочекао да је по други пут види, јер је умро 1742. године, 17 година прије тога. У његову част прозвали су научењаци ову звијезду Хелијева комета. Иста ова комета прошла је крај земље 1835. године. Дакле сваких 75 година она пролази крај земљв, па земљи никад ништа није било. Неће јој бити ни сад ништа. Ове године проћи ће доста близу земље. Биће од ње удаЈбена само 20 милиона километара, то јест њезина језгра. А како јој је реп врло дукачак, неколико милијона километара, а биће окренут према земљи (језгра према сунцу) то ће реп проћи врло близу земље, то јест можда ће земља проћи кроз реп. Но реп је тако риједак, ријеђи од зрака, тако да не може тај судар земљи ништа шкодити. Вемља је године 1819 прошла кроз реп једне репатице, па јој то није ништа шкодило. Осим ове репатице прошла је 17. јануара ове године једна репатица крај земље само много даље. Проћи ће ове године крај ње још неке мале репатице, које се не виде простим оком. Године 1913. проћи ће опет крај земље једна велика репатица, па онда 1920. комет. Све су то научењаци прорачунали. Не треба се дакле бринути. Репатица ће проћи крај нас, буде ли оних дана лијепе вријеме, многи ће видјети један лијеп видик небески, и то је све. Земља ће остати и дочекати још много и много репатица да прођу к рај ње.

Писмо из Америке, 1 ) Боже мили, на свем Теби хвала, Што је Твоја света милост дала; Што дочека Лика и Крбава Од Крајине најбоља држава, Да у себи људи не имаде, Који ишто од послова знаде; Све покупи земља Америка, А остаде чиста, пуста Ј1ика. Сад највише има женске праве, Оне своје не носиле главе. Кад им људи пошаљу новаца, Оставише све код трговаца; Док биртије и дућане прођу, У поноћи ув'јек кући дођу; Свако чудо код њих се догађа, Па нам неће ни земља да рађа. Поставиле од рачуна књиге, Да имаду с новцем мање бриге. Ал' нек' сада свака жена знаде, Која мужа зле ћуди имаде У далекој земљи Америци, Па кад чују слабе од њих гласе, Нека онда добро пазе на се. Ако Бог да, да ја дођем кући, Сваки дан ћу по трипут је тући; 2 ) Па ћу онда млађан запитати, Смије ли се штокуда скитати. Кад ми дође лист из старог краја, Ја сам вес'о, канда је из раја; Када видим, што у њему пише, Не треба ми казивати више; Пише жена, да новаца фали, Ја сирома' мислим, да ме жали. Ја се сада налазим у раду У Чикагу, ироклетоме граду, У далекој земљи Америци, У гвозденој ја радим фабрици. Да ме видиш, када с рада пођем, Не би мога' ти познати мене, Ал' то наше не вјерују жене; Мисле оне, да је нама лако, Па сад раде безакоње свако. Ако брате мени не вјерујеш, Да је теби у биртији бити,

1 ) Драга браћо ратари! Ето вам тога писма од вашег једног брата, који се мучи у Америци, па тако пише кући својој мпадој игени. Тешко му је бвло чути аезину врамоту. Ви ћете најбоље знати. да пи је све истина, што ето пише, а мени се исто чини, да није лажан ни један редак. Да пи видите, како се траћи крвава америчка мука? Зато останите код ваших домова, па онако марљиво радите, као што сте морали и у Америци — чемерици, па ћете сигурно виђети да је за вае најбоља Америка чувати и радити на рођвном огњишту а ваепитајући своју дјецу. Маае зпа и сваког безакоња биће онда међу вама. М. М. 3. учит. 3 ) Не треба зкену тући и не смије се. Има и другог начина, да се рђава жепа доведе на прави пут, а не мозке ли се, ни батиие не направпше, па се треба у миру разићи.

Савјетујте своје рођаке и пријатеље да иупују и читају овај лист.