Srpsko kolo

Стр. 4.

СРПСКО КОЛО

Год. VIII.

Када|сједну рујно вино пити, Па окрену све здравице редом, А паметан човјек само гледа, Па „штундира" и мисли у себи: Мили Боже, слава буди теби. Кад се сјетим прошлијех времена, Понашања код старијих жена. Јер сад ове наше снаше младе Свако чудо, безакоње раде, И не пију вина на политру, Него вичу: „Носи нам дволитру! Н'јесмо данас продале оваца, Већ су „газде" послале новаца Из богате земље Америке." Једна вели: Мој је из Чикаге, Друга каже: Мој из Колораде. Ваљда мисле да обдан радимо, А по ноћи новце да градимо. Дакле, браћо, нека свако знаде, Који жену код куће имаде, Да је дома, он би боље проша' Него овђе новац служит' доша'. А што ћу вам даље казивати, Јер ја мислим и премишљам мисли: Да на св'јету боље среће нема, Ко што има, нек се куЛи сирема; Нек „шифкарту" пошто било плати, Па нек иде у широку Лику, А нек пушти земљу Америку, Јер мој брате и мој мили роде, Ко све м&сли поватати згоде Из далеке земље Америке, Тај Ће ирво без здравља остати, Него ли Ие богаташ иостати. Нит' је више, нит се пером пише, Благо оном ко ираведно дише! Спјевао Раде ВулетиЋ, ратар из Сред. Полоја, а сада у Америци ,

0 пијанству. Једна народна приповјетка у Арапа каже ово: Једнога дана појави се ђаво у најстрашнијем облику човјеку. — Ти мораш умрети — рече ђаво — али ја ћу те оставити да живиш, ако испуниш једно од ово троје: Или да убијеш свога рођенога оца, или да тучеш своју сестру, или да пијеш вина и да се опијаш. — Шта ћу да радим? — помисли јадни човјек — Да убијем свог рођеног оца? Не, никако то не могу учинити! Да тучем сестру своју, то би било гадно и подло. Али, како ми се не умире, то ћу онда да пијем вина. И што је рекао то је и учинио. Али, кад се поднапио и није ништа знао за себе, онда је истукао сестру и убио оца.

Из народа, Из Дероња у Бачкој пише нам један Србин ратар занимљиво писмо. Најпре нас пита за упуту у једној ствари, а затим прича о том, какви су мајстори радикали у опсењивању Срба ратара. Срби ратари из Дероња јако су забринути зато, хоће ли моћи добити од спахилука српског патријарха у Даљу земље у закуп. Особито сада, кад католички бискуп не да у закуп земље Србима, него само католицима. А пре тога није било. Познато је, како су радикали годинама заваравали српски ратарски свет, да ће они, кад добију у руке автономију, одузети Даљ од патријарха и дати га народу. А знали су, да се то не може. Ратари виде, да нема земље забадава, па би били задовољни, кад би је могли добити и у закуп. Зато Срби ратари из Дероња пошаљу два човека у Сомбор до радикалског адвоката Вујића, да га питају, хоће ли за народ бити земље даљске за закуп. Сад да чујете радикалског опсенара. Он рече, како не зна ништа о тој земљи, него нека дођу људи из Дероња 13. марта у Сомбор. Тога дана биће ту народни збор, на који ће доћи Томић Јаша и д-р Миладиновић, па ће ту чути шта је са земљом. А шта је било у истини? Радикали су се срепили с мађарским Кошутовцима и наумили да 13. марта одрже у Сомбору један радикалскокошутовачки збор. На тај збор позван је и вођа кошутовачки Јулије Јуст. Радикали знаду, да српски ратари не воле те превелике љубави с Мађарима, који затиру све што је српско, па нису смели рећи народу, о чем се ради, него су га варали, да ће се ту говорити о земљи даљској. Тако су варали народ. А даје народа много дошло, онда би се опет хвалили Кошутовцима, како је народ за слогу с њима. Опсенари. Дероњци пошаљу на тај збор 8 људи. Али од земље ни корова. Ево шта пише о том ратар: „Молим, ти осам људи, што су ишли у Сомбор, да разуму за земљу, ништа нису разумели, него само су видили Јуста и Јашу (мисли Томића), Красојевића и Миладиновића. Не зна се који је дебљи од та три радикала. Ови што су ишли били су само на броју више, да буду Јусту пуније очи, а њима мање у џепу." Кад не чуше ништа на збору, они запиташе радикалске трбушаре изван збора, шта је са земљом. А ови поштењаци рекоше „да не знаду ништа од тога." Тако видите заваравају они народ. Сад још нешто. „Застава* труби у свет, како је тај збор био велик и сјајан. А ево шта пише овај ратар: