Srpsko kolo

Год. VIII.

СРПСКО КОЛО

Стр. 5.

„Био је гроф Јуст (Јуст није гроф него обични племић, то су га радикали начинили грофом, да засену народу очи), била су четири говорника мађарска и два српска, немачки ниједан. Било је света, ал' није ни близу као што се тело. Кад је Сомборцима по вољи, онда има света десет пута толико." Ето вам слике радикалског опсенивања. Али, као што видите по писму овог ратара, народ их је презрео. Неће им још дуго ићи посао, затвориће ону бутигу Јашину у Новом Саду у брзо, Србима ратарима перјасиЧке опћине. Драга браћо! Сваки дан чују се међу нами све гори гласови, па сам често размишљао, одакле нас зло највише туче. Још више испитивам, откада радо читам „Српско Коло", па ево тужним срцем лаћам се пера, да вам свима, а особито мојим Полојцима овђе нешто напишем, што би могло бити за сјет и другој браћи широм наше домовине. пСвој своме " много вриједи, а за нас по готово, кад се неки лакомислено задужују и то код Перице б1е!апса, трговца у Перјасици, који је пред десетак година носао међу нама торбу и штап бараџије и простог прњара. Тај је исти Перица данац посједник и закупник све наше опћине. А ево како: Устрајним радом све мало по мало купио је круну по круну, штедећи и мучећи се као мрав; позајмљивањем новца из каса и дајући га на велики интерес — по неком сто на сто — ишло му је све боље и боље код наших непаметних Срба. Па у оној великој селидби у Америку пред 3—4 год. много новца згрну, многе овдашње Србе шаљући преко мора. Сазида кућу, отвори дућан, биртију, доби пошту (да нам често уставља „Српско Коло"), опћинску потрошарину узе, па данас је он богме велик и силан постао, а све с нашим, па као познати франковац сада се Србима подругује и презире све што је Србину мило и свето. Кад све то узмемо пред очи, онда излази по нас Србе јако зло и наопако. Срце ме заболи од жалости, кад видим, како се многи код њега тако задужује, да се нигда неће моћи откопати, наго ће му све продати, као што је и учинило већ једно шесторица Срба ратара. Зато браћо тргните се од зла, које нам свима пријети, па вас овим молим и опомињем, да се оканите Перице Штефанца, свог највећег душманина, па једном увидите, куда ћете отићи на његовим колима. Ето вам у Перјасици једног и другог Косановића, трговаца и бирташа, па код њих пазарите и своје потребе намирујте, Свој своме! Видите, да нас Србе свако данас мрзи и прогони, па и ми зато морамо постати већ једном паметни и знати помоћи свог брата Србина.

Уписујте се ви Перјасичани у своју српску земљорадничку задругу, а вас браћо Полојци молим, да гледате и ви основати своју српску земљорадничку задругу чим прије, па ћете у брзо увидити силни напредак у свему. Брзо ће нам онда свима срећа пропјевати у сваком дјелу. Срамота била би пред Богом и људима, да ми не би могли то учинити, кад у нашој парохији живи преко 2500 душа. Још толико нијесмо пали, да се неби нашло барем 20 поштених и свјесних Срба ратара, који би задругу основали. Иде вријеме, носи бреме; па тако ће и нами донијети, ако се не удружимо у своје јато; лако ће нас онда моћи перушати наш душманин и франковац П. Штефанац, који чини свака безакоња, а која није моћи овдје све написати. -Размислите и сјетите се сами међусобно, па ћете ми дати за право. Госп. уреднику лијепо захваљујем, што је уврстио ово писмо у наше мило „Српско Коло". Србин Полојац, ратар.

Састанак сабора, У прошли петак се послије потпуне двије године састао наш сабор у Загребу, а у уторак је одгођен на неколико дана ради ка^оличких празника. У суботу је нови бан доктор Ћикола ТомашиИ изнио заступницима народа, како ће ова влада владати и шта мисли чинити. Бан је говорио врло лијепо, тако, да му то морају да признаду и противници коалиције. Прије свега је рекао, да он сматра Србе за равноправну и једнокрвну браћу Хрвата и само франковци, покварене душе (тако их је бан назвао) сију раздор међу једнокрвном браћом. Дакле, сасвим другачије говори, него Раух, који се поносио тиме, што је могао Србе гонити и вријеђати. Друго што је важно у говору банову јесте то, што је он признао, да је дошао на банску част у споразуму са српско-хрватском коалицијом. То значи, да садашњи бан признаје, да код нас може владати само она влада, уз коју пристаје већина заступника, коју изабере народ. Зато се коалиција двије године борила и ето, хвала Богу, у том је побиједила. Неће код нас владати онај, кога нам пошаљу из Беча и Пеште, него онај, кога народни преставници приме. А то није мала ствар. Народне преставнике бира народ, дакле народ одлучује, каква ће бити влада у Хрватској. Даље је нови бан обећао, да ће проширити бирачко право. До сада су код нас могли бирати посланика само чиновници и они сељаци, који су плаћали 60 круна (у Лици 30 круна)