Srpsko kolo

Год. VIII.

СРПСКО коло

Стр. 5.

А на плећи зелене доламе, А на ноге меневиш чакшире, О појасу сабље пламените; Призват' слуге и казаћу јунак, Нека слуге коња оседлају, Оседлају, тврдо опасују, Нек пригрћу мрким међединам'; Учинићу ђецу јаничаре; Ја ћу ђецу шуре сјетовати, Када са мном буду кроз Косово, А кроз војску цара на Косову, Пред њима ћу бити делибаша, Нек се стиде и нек се препану, Нек се свога боје старјешине; Когођ стане у царевој војсци, Ко гођ стане с нама говорити, Стане турски, окрене мановски, Ја с Турцима могу проговорит', Могу турски и могу мановски, И арапски језик разумијем, И на крпат ситно арнаутски; Проводићу ђецу кроз Косово, Сву ћу војску турску уходити, Док ја нађем душманина мога, А Турчина силна Влах-Алију, Који ми је робље поробио; Нек шуреви буду у невољи, Ел с&м, тасте, могу погинути, Ја ли ране ласно допанути." Кад то зачу стари Југ Богдане, Плану Јуже, како огањ живи, Страхињ-бану зету проговара: „ Страхињ-бане, ти мој зете мили! „Виђех јутрос да памеги немаш. „Што ми ђеце иштеш деветоро, „Да ми ђецу водиш у Косово, „У Косово, да их кољу Турци, „Немој, зете, више проговарат', „Не дам ђеце водит' у Косово, „Макар шћери нигда не видио. „Мио зете, дели Страхињ-бане! „Рашта си се тако раздертио? „Знаш ли зете? не зна ли те људи! ,,Ал' ако је једну ноћ ноћила, „Једну ноћцу шњиме под чадором „Не може ти више мила бити, „Бог ј' убио, па је то проклето, „Воли њему, него тебе, сине; „Нека иде, враг је однесао! „Бољом ћу те оженити љубом, „С тобом хоћу ладно пити вино, „Пријатељи бити до вијека; „А не дам ти ђецу у Косово." Плану бане, како огањ живи, У иједу и тој муци љутој Не шће викнут' ни призвати слугу, За сеиза ни хабера нема, Но сам оде к ђогу у ахаре,

Ја како га бане оседлао! Како ли га тврдо опасао! Па заузда ђемом од челика, Пред дворе га води у авлију К бинекташу бијелу камену, Па се ђогу фати на рамена, Погледује девет својих шура, А шуреви у земљицу црну. Бан погледну пашенога свога, Некакога млада Неманића, А Неманић гледа у земљицу. Кад пијаху вино и ракију, Сви се фале за добре јунаке, Фале с' зету и Богом се куну: „Волимо те, Страхинићу бане! „Но сву земљу нашу царевину;" Ал' да видиш јада у невољи! Бану јутрос нема пријатеља: Није ласно у Косово поћи. Виђе бане, ђе му друга нема, Сам отиде пољем крушевачким. Ја кад био низ широко поље, Обзире се на Крушевцу б'јелу, Неће ли се шуре присјетити, Неће ли се њима ражалити; А кад виђе јутрос на невољи Ђе му нема главна пријатеља, Паде на ум, па се досјетио За његова хрта Карамана, Кога воли него добра ђога, Те привикну из бијела грла, Остало је хрче у ахару; Зачу гласа, хитро потрчало Док у пољу пристиже ђогина, Покрај ђога хрче поскакује, А златан му литар позвекује, Мило било, разговори с' бане. (Наставиће се.)

Кад не добијеш „Српско Коло". Доста пута догоди се, па претплатник новина не добије понеког броја новина. Ту може бити крива пошта, на којој се дотични број изгубио. Може бити кривица и код управе новина, која се забуни код отпремања неколико хиљада бројева, па понеком не пошаље броја. Сад, чија кривица била да била, није право по претплатника. Он је лист платио и треба да добије сваки број, да га чита. А и ми богме волемо да наши претплатници сваки број прочитају и нешто науче. Зато треба претплатник да рекламира (затражи) онај број „Српског Кола", који није примио. Многи би претплатник то и учинио, али мисли, да му се не исплати платити поштарину за то. Прескупо би га онда дошао тај број. Па тако ћути и љути се на нае, што