Srpsko kolo

Стр 6.

СРПСКО коло

Год. VIII.

Ако негде у овоме послу повредимо здраву кору на дрвету, повређено место треба одмах да олепимо чистом говеђом балегом или иловачом. Око воћака треба окопавати ашовом или и мотиком; прекопа се свуд около дрвета од прилике толико, колико захватају гране. Не каже наш народ без разлога: Ко у шљивару траву коси, тај ракију проси. Овим окопавањем уништи се коров и оне штеточине, које су пале са стабла и грана, или су се закотиле доле, око жила. Да бисмо сасвим сачували воћку од разних инсеката (буба), морамо стабла и гране, с којих ^мо поскидали испуцалу кору, маховину и лииаје, закречити. Треба у некоме суду добро

размутити гашени креч, метнути унутра и мало голеђе балеге или иловаче, и метлом окречити стабла и дебље гране. Ако хоћемо да нам воћка лепо напредује, морамо Је и оградити, ако већ није у ограђену воћњаку, или ако пуштамо стоку у воћњак. Јер воћњак има доста непријатеља и међу животињама. Нарочито су зечеви велике штеточине, јер нагризају кору итако упропашћују воћке. Можемо и ово урадити, па да одбијемо зечеве од воћњака. Кад хоћемо кречити воћке, у онај раствор од креча треба да саспемо пиштевину од ђубрета, и тиме да окречимо стабла од прилике до оне висине, докле може зец дохватити. Кад приметимо, да су зечеви коју воћку ©глодали, треба одмах сва она рањава места премазати лемом, који се прави, кад просејан пспео замесимо с говеђом балегом.

Кад ваља воЋкв пресађивати. Од избора времена када ћемо извршити пресађивање воћака зависи у главном и успех у подизању воћњака. Најудесније је време за пресађивање воћака од половине октобра до половине марта, ако нас у томе међувремену не спречавају разне временске непогоде, као што су: мразеви, снег, велике кише, и ако земљиште није одвише влажно или сувише суво. У овоме међувремену, т. ј. од половине октобра до половине марта, има један део времена, који је најпогоднији за сађење воћака, а*то је јесен. Ц | Доказано је с више огледа, а и из искустча, добивеног у разним воћарским крајевима, да су оне воћке, које су пресађене на стално место у јесен или зиму, много боље и бујније напредовале, и нису боловале ни најмање од пресађивања, као кад се пресађује у пролеће. Ако се из буди каквих разлога не би могла садња да изврши с јесени, онда је од преке потребе, да се саднице што раније поваде и за тим пажљиво утрапе у земљу. За овај се циљ ископа ров у дубину за једну стопу, а у ширину од прилике за две стопе, па се у томе рову поређа корење воћака и земљом пригрне. А до овога се направи други ров и тако редом, док се све воће не утрапи. Када овако утрапљене саднице с пролећа садимо, видећемо, да су се на подмлађеним жилама развиле ситне жилице или тако зване власице, које су од неопходне потребе, да се воћка може добро укоренити и примити. А кад се саднице, чим се из растила поваде, саде у пролеће, дешава се да се ове нежне жилице позледе и униште, због чега и воћка пропада. Раније се тврдило и учило, да воћке не ваља у јесен садити, јер ће преко зиме жиле измрзнути или у влажној земљи сатрунути. А то није тачно. Стога треба воћке што раније пресађивати: боље у октобру него у новембру, боље у новембру него у децембру, боље у децембру него у јануару, боље у јануару него у фебруару, боље у фебруару него у марту, и напослетку, боље их је садити у марту него у априлу. Пресађивање воћака с јесени има и ове добре стране: 1. Корење и жиле пресађених задница још

СЈељаци сола Црљенца у Маави (Србаја) пред евојомТцрввом.