Srpsko kolo
ВроЈ 48. Загреб, у четвртак 2. (15.) децембра 19Ј0. Год. VIII. Излазв сваког швик. ашц Шћ Љ-л ш л ик« Огласи рачунају св по АПГ1П1III ■жЛНвИ ™ в * * ■ ВшЛ Н I Ц Ш№№? К ■ н Ш III I шћују, рачунају се је ®гда*а | ј Г| |1 јо У пОЈИЈ 7»;на по године К 1°80 ^ИИнг Н I ■ чШШг Н В Н м шу Н Уреаништво се налавв у на четврт. год. К -~-80 Николићевој улипн бр. 8. 38 друге зеиаг: на го- илОГЧПи!/ ПМЛТ ш ^Г „ српс ^ г ур ЖГ а Г броТев Н и10°пот. НАРОДНИ ЛИСТ !?ВГЖ&«Р^ Издаје: Друштво „Српско Коло" (д.-д.) *»**> Уређује: Уредништво „Србобрана"
Значење велеиздајеичке парнице. III. Од почетка, откад излази овај лист, ми смо писали без прекида, да сви ми Срби, школовани и нешколовани, господин, занатлија, ратар и надничар морамо држати скупа. Говорили смо: Нас је овдје мало, а непријатеља премного, скоро нам свако о глави ради, мрзи нас због нашег имена и вјере, због нашег слободњаштва и смјелости. Ако не будемо сложни, ако своју снагу поцијепамо, пропашћемо. Може негдје доћи у сукоб интерес трговчев и занатлијин, могу да се заваде око чега поп и сељак, учитељ и поп и сви међу се. Али код тога не смије се заборавити да Србин Србину и не може и не смије сметати, колико нам може сметати онај заједнички противник, да највећа опасност пријети од њега, да су све наше међусобице ништа према тој грозној опасности извана. И стога морамо заборављати на те своје мале међусобице, на те ситне уврједе и штете које чинимо једни другима, да будемо јачи у великој борби са туђином. — Срби у рпу, сви Срби у један ред, у једну гомилу — то су биле увијек наше ријечи. Разумије се, баш сви не могу ићи заједно. Лопови и изроди нека остају на страни. Али све честито у српском друштву, па носило опанак, чизму, ципелу или ишло босо; огртало се хаљином, опаклијом или капутом; покривало главу шубаром, шеширом или цилиндром — мора у једну гомилу, не смије се растављати, јер ће нас растављене и осамљене смлавити све једног по једног непријатељи. А нарочито не треба да се честита народна српска интелигенција туђи од сељака, ни сељак од ње. Јер то би баш желио наш противник, па да онда најприје сврши са интелигенцијом, која је немоћна без осталог народа, а онда да дотуче обезглављени народ. Тај непријатељ мрзи једнако и господина као и надничара Србина, није њему милији господин српски од сељака, неће он поштедјети првог а оборити се само на другог — опомињали смо ми српски народ. А да смо право имали, показао је велеиздајнички процес. Од 53 ухапшена Србина било
их је и ратара, и занатлија, и трговаца, и крчмара и учитеља, попова, професора и других чиновника. А нарочито било је господе много више од других. Ми, какви смо лакоумни, напрасити и на крај срца, и пречесто заборављамо у добру да смо једно, да морамо држати скупа. А, ево, непријатељ наш доказао нам је у злу да смо једно, није бирао, него купио све у тамницу и водио под вјешала, и нарочито се окомио на интелигенцију, да остали народ остане без сав;етника и вођа. А то су чинили вавијек наши непријатељи. Ено се пјева у народној пјесми „Буна на дахије", како Фочић Мемед-ага говори да треба исјећи све прве људе у народу српском у Србији, па ће онда лако бити владати: „Исјећ' ћемо све српске кнезове, Све кнезове, српске поглавице, И кметове што су за потребе, И попове српске учитеље". А даље нешто вели, како треба посјећи игумане Хаџи-Ђеру и Хаџи-Рувима баш зато што су школовани и умију сјетовати народ: „Док погубим до два игумана, Аџи-Ђеру и Аџи Рувима, Који знаду злато растапати И са њиме ситне књиге писат', Нас дахије цару опадати, Око себе рају сјетовати". Ми Срби, који смо у овој држави у мањини и у опасности од много непријатеља, морамо држати скупа, без разлике звања и занимања. Скупа и у добру, као и у злу. То нам је наук који нам је дала велеиздајничка парница. Скупо смо платили тај наук, немојмо да нам излапи из главе. А.
Сремци самосталци! Концем овога мосеца истиче мандат епархијској вашој скупштини. Чује се да је архидијецезални административни одбор одредио избор нових скупштинара на дан 12. јануара 1911. по новом. Пре тога изабраће црквене скупштине потребан број изборника, који ће на одређени
Чувајте и остављајте сваии број овога листа, јер ће вам требати и поелије, да га читате.