Srpsko kolo
Стр 6.
СРПСКО
коло
Год. VIII.
Из народа, Дрскост једног опЋ. чиновнина. Д. Трстеница, дне 1./12. 1910. Пред неколико дана обављао је оврху у нашем селу Д. Трстеници (опћина Бучица) опћ. благајник Штефо Добренић. Дошавши кући Ђуре Гледића из Д. Трстенице не нађе Ђ/ре као кућегосподара код куће. Чим је то опазио, навали на сав мах његову дјецу протјеривати од куће, а жену му срамно хватати и силом вући у кућу — са каковом намјером — то је лако погодити. Пошто се ова није дала склонути на то, да иде са благајником Добренићем у кућу — дао ју је са штрањгом за орах као марву чривезати. Изгледа, да је ово освета и за то, што је Ђуро Гледић код задњих избора гласао за г. Буду Будисављевића. Дужност би била претпостављених области, да овакове чиновнике позову на ред, да се не титрају са поштењем сељачких жена, јер свако стрпљење има своје границе. Господин кот. предстојник у Глини требао би да овог господина Добренића упозори, да не изазивље мирне и поштене сељаке, јер свака СИЛа за времена. Један ратар. * Питсбург, 26./Х1. 1910. У кратко Вас извјешћујем да сам ја и људи, за које сам ја послао претплату, у реду добивали ово вријеме наш омиљели лист „Српско Коло". Добивамо га сваког уторка или сриједе. Жао ми је што не могу за сада добити више претплатника за овај наш омиљени лист, који са великом жељом очекујем сваког уторка. Кад би послови добро ишли, добио бих пар људи, који неби жалили долар за овај лист. Али, како дело слабо иде и човјек сваки дан може без посла остати, .па онда због тога нема ни стална боравишта, тешко је добити више претплатника овдје. Уручио сам оне бројеве „Српског Кола", у којима су штампани чланци „Америчким Србима" господину Јови Миљушу, који их је дао предсједнику нашег братства г. Јови Делићу, да их прочита у сједници друштвеној. Г. Делић је понудио браћу на претплату и одмах је добио 10 претплатника. Желио би да у будуће порасте број претплатника међу америчким Србима. Претплаћујте, браћо, „Срп. Коло", јер је то једини и најбољи и најкориснији ратарски лист. Поздравља Вас ј . покрајац.
Је ли боље у занат или у Америку, — Свршетак Сасвим је друкчије с оним младићем који оде у у Америку. Док је преко мора ирешао, ступа у сасвим
нови живот. У томе новом стању ријетко се који одржи. Заслужује толико новаца, колико амо није ни сањао" Новац најприје човјека поквари. Док још тиња у њему љубав за кућом и својима шаље им одмах што изради. Помало се гаси у њем та љубав, он постаје свјестан да је он ту сам господар и да новац може трошити какогод хоће, а да зато ником не одговара. Нико га не може присилити, како ће господарити с новцем. Може га свега потрошити „зашто" вели „неби ужио своје муке". А кад се почне новац трошити брзо се нађе за то друштва, и пјанаца и карташа. И живот таки све милији а рад све мржи. И док се што изради, дај потроши на карте и пиће. Који је овдје ишто нагињао гаком животу, тај не врати ни строшка. Но има врло много примјера, да је тамо отишао сасвим добар младић, испрва слао, но за неко вријеме престао и изгубио се. У мојој близини има неколико кућа, из сваке су отишла по три четри мушка у Америку. Сваки је испрва слао да не може боље. Први је намамио другога, и док је други још понешто слао, први је давно већ престао. А родитељи све мисле неби ли овај био бољи и тако послаше све у пропаст. Па да и нијесу задужили земљу, како би је могли обрађивати кад су остали код куће стари и дјеца. Све кад би и слали одлазило би све на тежаке. Данас већ некад лијепа и велика имања њихова дођоше на бубањ. Прођите нашим селима кроз Лику, нигдје момка, саме женске и остарији људи. А младеж још увијек грне преко мора, нестаје је и пропада. Колико користи донесе Америка једном старијем човјеку, кој.и остави жену и дјецу. Узмимо, да он најбоље зарађује, штеди и живи разборито. Док се отпреми од куће, задужи се до грла. Шаље жени да отплаћује дуг и како сам рекао, дај нешто за камате, нешто главнице, у кућу, и тако прође која година док се сам строшак отплати. Текар онда почне зарађивати на чисто, да може купити који комадић земље. Он се тамо мучи, да купи нове земље, а оно што има не обрађује му се и запушта. Без мушке је главе тешко господарити. Све треба платити и силни новац оде на оно, што би сам могао обрадиТи и још заслужити радећи другима. Ове је године родило тако сијено, да код нас (у Лици) многи нијесу све покосили. Посленика нема, а плаћати прескупо. Строшак око саме косидбе износи више него сијено вриједи. А године не рађају све једнако, добро би било да остане сијена и за другу годину. Куд ће боља Америка него заслуживати данас косидбом 4—5 круна, код куће, лијепа храна, чист зрак. Више пута чујем од људи: „Кад се вако у Америци у вабрици сјетим нашег зрака и љепоте волио би бити на њем по уре, нег се посветити". Не треба ништа више говорити! — Па зашто наша младост тамо угиба и ком је нужда и ком није. И кад се наш сељак као роб измучен врати кући, затече ту силан неред. Ово се развалило овдје, оно ондје, потрвена кола, изгубљен алат, срушена ограда, и тако се ла саме поправке потроши она јадна сво-