Srpsko kolo

Год. VIII.

СРПСКО КОЛО

Стр. 7.

тица. И за коју годину он живи као и прије Америке. Камо труд камо толико вријеме од куће. А узмимо његова вршњака занатлију. Спомени томе, би ли хтио у Америку! Ест да! Добро познам у Карловцу неколико занатлија, који се броје међу осредње. Макар се много њих бави истим послом ипак који је разборит и непотрошан живи врло лијепо, љепше него многа, врло многа осредња градска господа. Они раде како хоће, нико им не заповиједа, у радиони су по 3—4 момка и свима доста иосла. Петком (сајам) нагрне толико људи да многи већ око двије уре по подне све распродаду, а људи их псују што више не раде. Једном сам упитао једног опанчара петком у вече: „Како је било данас?" „А нема ништа, слабо". „Колико сте добили". „Мало, свега скупа око 150 фор.!' Ја сам се зачудио, не знајући, како се то пазари. „Хе, хе, а првих година, шта је то било 200 фор. једног петка. Ништа!" Заслужи и у Америци толико, без велике муке. А боље стојећи и не раде, само заповиједају. Тежак, који ишто боље стоји јест доста слободан човјек, али занатлија, који живи разборито и поштено јест потпуно слободан. Нзему нико не заповиједа, за власти се и не брине. А чиновник може бити и најпоштенији, опет није слободан. Сваки виши господин заповиједа нижем. Заиста! који се човјек не боји тјелесног рада, а хоће да има што му је у животу најпотребније, и новаца колико је доста за умјерен живот, томе је у занату најбоље! У доброј прилици Америка је занат неколико година, а занат је Америка доживотна, т. ј. колико тешком муком у Америци засчужиш за неколико година исто толико заслужи осредњи занатлија за још мање времена. Затим, ти у Америци не можеш радити до смрти, вратиш се кући па живиш као и прије, а у занату не прекидаш. А онда: ко је добро испекао занат, тај ће, оде ли у Америку, мало друкчије зарађи ■ вати него ли обични радник. Знамо ми, да људи, који су зашли у године не могу окренути живјети друкчије, него и досад, али нека добро промисле о срећи своје дјеце. Којигод може дати дијете од куће, Нека га не шаље у Америку него у занат, јер занат ће и лошије дијете поправити, и оно ће једном бити сретно, а у Америци се дако поквари и најбољи. А да се то и не догоди, него да се поврати назад честит и с новцем, за коју годину и мање не ће живјети ништа боље ни лакше од онога, који Америке није ни видио. Д. Ив.

Савез Српкиња. Још један важан и сдлунак норан напред. И цареви и краљеви и мипионари и милијардери удружили су се, склапају своје савезе и т. д. Како би били јачи, снажнији, отпорнији, сигурнији. Удружили су се и сви остали и све што је разумно, мудро, на-

предно. Удружила се и сиротиња свега света, а најпосле се сетисмо и ми Срби да ћемо тим путем и начином најпре до најглавније сврхе доћи. Почеше се и Срби удруживати, па и Српкиње наше, као што је познато. Данас има у подручју наше монархије 50—60 задруга Српкиња са 5000 интелигентних Српкиња чланица, а ово дана основан је и Савез женских друштава и Српкиња у опште. Има свјетски савез женских друштава т. ј. Главни Савез свију женских Савеза на свем свету. Има Рејхсфербанд свију женских друштава у нашој монархији у коме су Савези свију народа и покрајина. У том Савезу су и сва евангеличка женска друштва, сва друштва Јеврејкиња, Савез Католикиња и т. д. Једном речи стотине Савеза ; најразнијих друштава, хиљаде друштава, милионе жена, нашле су, имаду додирне тачке, заједничке интересе, већ давно, а сад основаше и наше Српкиње свој Савез преко кога у своју српску заједницу ступају, а преко тога свога средишта моћи ће се користити и искуством и напретком и свега осталога напреднога света. У снопу је и прут јачи, а колико и што ће тек од сад наше женске задруге у својој заједници своме народу користити, кад уједињено, сложно прораде и пораде. Зато треба све Српкиње, да приступе у то своје коло, а и сви Срби и српске установе треба да их помогну. То ће се ускоро у свему видно осетити, а ми поздрављамо ово зкачајно уједињење најрадосније, јер ми ценимо тај корак и према оној народној: „Жена др ки три ћошка с^тске куће".

„Друштво Привреда". Срби у Босни и Херцеговини основали су за себе друштво „Привреда". Сврха му је иста као и друштву „Привредник". У Босни и Херцеговини од увек је трговина у српским рукама, али странци насрћу и отимају и. тамо сваки дан. Нови трговци морају се дакле према данашњем духу спремати и добро потковати. Са занатом заостали смо и тамо, о напредној пољопривреди ни спомена, а о индустрији дОмаћој и т. д. још мање. Зато је крајње време, да се и са тиме људски, по плану и живо отпочне, јер време не чека ни на кога а најмање на нас Србе. Наш народ има — као што је познато — у опште и највише способности и највише смисла за те послове, а нарочито у тима покрајинама, па како је привреда темељ свега осталога, то морамо најпре то добро осигурати и утврдити, а све остало доћи ће Само собом. Шаљите дакле све ваљане здраве способне ђаке у шегрте, макар и сиромашни били, а особито где има више деце, или где се у опште теже живи. — Они ће место странаца међу нама радити, они ће тећи, они ће имати, па ће онда они — место странаца — и своју децу лако школовати и подизати. Онда нам неће тре/$№■■*■ /«%&.