Starmali

„СТАРМАЛИ" БРО.Т

Политична клин-чорба, Сомседи се и сад диче Са задатка свога, Што су, веле, клин у телу Срнства Балканскога. Ми Словени то слушајућ' Верујемо слепо, Да ј' улога : клином бити Нешто врло лепо. Нас и бечки и пештански Теше дунђерин, На последак још можемо II ми постат' клин. Шта би овај клинак депо? Ја још не знам ни Сам. — Најближа би ценаница Био — д у а л и з а м Лако учи та Словенска Млада нација. За тај пос'о не мањка јој И н к л и н аци ј а. Зато бачи врло луду Нолитику тера, Што нам даје тако лепих, Клинастих примера. Шуторог.

Шетња по Новом Саду, VI. Нови Сад је Атина српска, гњездо и легдо књижевности српске на овој страни. Недавно је изишло аеђу осталим важним појавима у нашој литератури у новом издању дело Максима Задрина, „појете", (овако се он сам назива) под насловом : „Разлика између лета и зиме", које се овако почиње : Од године шесдесете трете Носу жене и снајино дете; Пре нег нгго је она суша била Жена мужу звонце обесила; Окол' врата место поше штрањку У авлији за ватру ни сламку. Кога овај почетак не сећа на. почетак омирове Нлијаде и клопштокове Месијаде ? Дубока замисао песника провирује овим на видело. А да је песник и народни живот и филозофију му дубоко проштудирао, показују ови стихови : Ираво вели пословица стара: Два су пара навек без кошара. На први поглед изгледа, да ова „поеловица" нема никаква смисла, али је бар н о в а и манифестира оригиналност песникову, који одмах с тим у свези узкличе : Ето Србе где се крчу врбе. 1 ' Живио „ појета " !

'. ЗА 1878. 77 Дидактичан спев овај има и својих важних моралних поука и сатире: Жене с децом у комшилук с Јецом. па одма за тим : Дуван пушу — не маре за душу. Па шест дана у недељи пише Није више ■— биће опет киже, Доста снега с карловачког брега, А и суше, тако ми баш душе! Ништавост овог света огледа се такође јасно у овим стиховима: Док је млада сваком је помада, Кад остари ни ђаво не мари. Дијететска страна такођер је заступљена. Ево шта вели у погледу на здравље човечије: Дос-та јести баш до „Благовесги" Није добро — мили срнски побро. И зоологију је појета добро знао, особито о неким инсектима: Гди су жене, које су чувене! Која чува зиму да одува Ту не гони баш ни једна бува. Слушајте даље : Жена вели: ала муже је ли Јер сам лепа, па га за нос чепа, А муж мон>а, пак остаје мон>а Кад је пушта да се широм лоња. Па онда: Мора с неба свет' Илија пући И тај обруч из сукње извући. Знање граматике јасно доказује осим с в и ] у других стихова и овај: Тек да учу — и лепо обучу. Ал доказује да сатирик овај одобрава, да има и честитих жена. Он ве.ш: Још је жена добра и поштена Кад му гаће тек јуче скројила И на коли руду оставила Те му није у друштву попила. Даље вели „појета", а велимо и ми с њим: Читај, роде што ти пише овде Макса Задрин баш мали „појета." Недавно већ од три четир лета. ТТТ то се он „малим" појегом назива, то је само из скромпости, а ми сви ваља да увидимо и признамо, да је он заиста „велики" појета п управо највећи деветнаестог века. И филолог је добар, те саветује и другима: Ој Србе мој учи језик сад твој," и то наравна ствар, нека гаучииз овога спева Максима Задрина. Краткоћа и снага у изразу види се из ових речи, које су пуне дубока смисла: Једне жито — друга: доцај Мито Тај ђак с овсом — ђаво уш'осоцом. Даље вели кратко ал једро: Зато, Србе, добре су и врбе. Ал најлепше је што вели: Доста кише нов појета иише!