Starmali

118

„стармади" број 15. за 1880.

Ч у ј м о. Хоће и слога нама коју да рекне. „Од како је свет на свету, „И на њему људско јато, „Нигде није моје име „Тако много спомињато; „Има силних, има слабих, »Има вел'ких има малих, ни једни нису мене, ж Кол'ко Срби, спомињали „Из тог видим да ме цене Д{ао мелем многих зала, „Срби браћо, то је лепо, „Срби браћо, баш вам хвала! „Али сад би већем могли, „Богу се молећи, „Са те лепе теорије „Мало к — пракси прећи". 3.

Нов речник. (Псправљен У догичном смислу). А нтифон . (Демократ). Спадало. (Цвикер). Саборна црква. (Она која не протестује против држања сабора). Инокос. (Човек, који носи пароку), Даровита девојка. (Која је приправила много дарова, те се зато интелигентна омладина о њу отима). Житко јело. (Мацес). Хекловање. (Види Безувовање и Етновање). Литаниј а. (Ки§е1§1ез8еге1) Паритет. (БатрГћас1). КадиЈа (ђакон). Католик. ("Човек, који је налик на какву Кату). Виновник. (Бокал за вино). Приват. (Чаша пива и једна сардина пре ручка). Телескоп. (Оператер, чији је задатак смањити број бикова, а умножити број волова). Одмаститељ. (Иескрикег). КартограФ. (Покојни Грба-Лаза). Предиконица. (Кандило, које стоји пред иконом).

Орбин и Буњевац, Састао се Србин и Буњевац (можда је било баш и при чаши вина), па о чему ће него о свом јаду — српском и буњевачком. Запитаће Буњевац Србина: „Па шта певате ви, кад вам је најтеже на срцу? Србин. Ми певамо ону тужну иесму: „Наше жене пиште, А лелечу дечица/а шта ви онда певате ? Буљевац. Ми певамо још тужнију песму: „Наш жене не лелечу, А деца им — Пиште." Србин. Имаш право, то је још много жалосније. Вајко.

Досетке, наивности и др, из дечијег света. (продужење из лањске године). Узмем ја моју покојну Смиљку (нија била ни пуне две године) на колена, па се забављамо, како ми знамо. Ја је питам: „Где ти је рука?" — она покаже. „Где ти је друга рука?" — покаже другу руку. „Где ти је око?" — покаже. „Друго око?" покажво — Где ти је уво? а — покаже. — „Друго уво?" и то покаже. — „А где ти је нос?" она покаже прстом где јој јо нос. — Сад се мени прохте да је мало доведем у искушење, па је запитам: „А где тије други ноо?" — Она се у први мах мало збуни, — замисли се, па наједаред прстићем својим покаже на мој нос.

• - Ди си био, сине ? — Био сам са оцем у штедионици. Ал нећу више никад тамо ићи. — А зашто? — То мора да су здраво хрђави људи. Сигурно хоће и да уједу. — А по чему ти то судиш. — Па ја тако мислим; кад су затворени у кавезу.

Тимица се није добро учио. И зато је морао> трећи разред „репетирати." Мати га је карала. „Зар те није срамота, тако велики, па да идеш две године у трећи разред?" — Па шта је то ? — одговори Тимица, наш је господин још већи, — па је већ осам год. у трећем разреду.

Мали Стева дотрчи радостан са улице хвалећи се матери; „Мати, мати, један коњ стоји пре кућом упрегнут, па кад сам прошао поред њега, он ми се јавио.

Мала (заборавио сам јој име) отишла око четир сата по подне у суседску кућу, да се са децом игра. А ту је била и мати те деце. Наша мала запита дечију матер: „Ужинају ли ваша деца?" — Дабогме да ужинају! — „Па подајте им, да видим како једу.

Питали Станка у школи: „Знаш ли ти ко је био Херкулее ?" „Дабогме да знам." „Па де реци, да чујем!" „Херкулее је био — псето." Одговори Станко. (Јер тако се звало њихово псето, које је лане мањкало).

Трчући по башти Гавра запне, па подере панталоне. „Алов у собу, па се спреми, добићеш батина!" — рече му мати. Гавра покуњи нос, и оде.