Starmali

„СТАРМАЛИ" БРОЈ 15. 1>А 1880.

119

Кад и мати, после по сата, дође у собу, има шта и видити, — и.ен Гавра гурав. „А шта је то?" „Па спремио сам се за батине. Метуо сам под жапут татин шал и шубару." (Продужиће се).

Разговор о зрикавима. У једном друштву повео се разговор о зрикавима, и у коликој мери могу људи бити зрикави или разроци. Сваки је знао по нешто да приповеда. Један рече: Моја је пуница тако зрикава, да кад плаче, сузе јој у накрст преко лица теку. Други рече: Није то ништа; ја сам познавао једну Чивуткињу, та вам је била тако зрикава, да кад је хтела да се огледа, морала је раширити руке што већма може, па у сваку руку узмо ш) једно огледало, — само се тако могла огледати. Трећи рече: Ал да вам ја кажем. Ја сам познавао једног полицаја, који је морао носити наочаре остраг, иза потиљка. Ч е т в р т и р е ч е : То је већ нешто, — ал моја кума Сока, кад хоће да удене у иглу, она мора најпре трипут да се окрене сама око своје осовине. То се зове бити зрикав. Пети заврши овако: Браћо, ви сте канда мало ударили у шалу. Ал што ћу вам ја казати, то је сушта истина. Ево ме ви'те,— ја нисам зрикав па ипак: кад читам једним оком „Недељни Лист" (у Новом Саду), ја другим оком видим чак Тису (у Пешти) како експедира неке новце у Нови Сад. (Шта више још и то чујем, како у себи вели: „1зоптј те§ иШа<;05 ^окШкб !"). Вајко.

П у С Л И ц е, Поп Осман је издао заповест, да ђаци кад читају апостол не смеју више казати : „ П р о к имен глас перви ! и — него „ Г е р м а н имен глас перви !

Сви се обрадовасмо, кад видесмо, да је уважени историк Чеда Мијатовић издао књигу о Деспоту ђурђу Бранковићу. Али многоме је пала књига из руке, кад је у предговору читао, шта сам писац о свом делу мисли. Он вели да би ту књигу и сам Чакра боље од њега написао. (Од како је књига на свету, још до сада није ни један писац саа своје дело тако мађијски препоручио. Овој књизи ако не буде прође знаће се и зашто.) Неки веле, да се песме Светолика Лазаревића одликују жарким родољубљем. Према томе добро би било, да и он у једној песми жигоше „Недељни Лист" и оне несретнике, који око тог листа раде.

Тисин Јаша сад вели, да је „Дом вина" штампарска погрешка. Није истина! Јер у том чланку, на трећом ступцу говори он заиста много о вину. (Из свега се види, да је Јаши само вино у глави).

У Срему је више пута духовна власт забрањивала певати : л Ој додо, ој додоле!" — а били се смело певати: „Ој, Проко, ој, проколе!"

„Бечкеречки програм преселио се у цркве у автономију, као по метапсихози душа." Вели Јаша У 21. броју, — а за тим таки додаје: „Ми у ту науку преселења душа неверујемо." (Па онда што брбљате оно, што ни сами неверујете).

Онај слатки Сири (ХоФири), који за време сабора није ирезирао патријархове ручкове денунцира сад српске гссте, за српском соФром, српског патријараа, што су говорили српскиа не — мађарски. (Кад нам још једаред дођу таки гости, треба им изнети пуну чинију бркомаза, па нека једу. Можда ће онда бити учтивији према домаћину).

Прокоп испод града Варадина кошта ће 290.000 фр. — А шта кошта п р о к о п кроз нашу автономију?

Онај С и р и, што вас по „Наплову" грди, још је мали. Ал шта ће бити док нађика? — (Онда ће бити Сириџик).

Сад већ људи умеју да праве и вештачки дијаманат. — Али вештачки патриотизам неће тако скоро изумети.

Старе пословице — са новим додатком. (Покупљено по Београду.) Мења ћуд као — срп. социјалисте начела. Бесан као — поштарски чиновник. Надувен као — жандарски каплар. Сујетан као — извесна срп. песница. Прошао као — М. Б. са скунштинском хаљином. Волу се као — Видело и Исток. Богат као — срп. књижевност „Сановницима." Хвале га као — критика Пелагића. Прошао као — Коларчев тестаменат на суду. Пун је оригинала као — срп. позориште превода. (Наставиће се ако се још која где нађе.) Прибел. К. К. За уредништво одговара А. Пајевић. Главни сарадник Абуказем.

ШГ" Још се могу добити сви бројеви „Стармалог" од почетка до данас.