Starmali

162

„СТАРМАЛИ" БРОЈ 21. ЗА 1880.

Абуказем већ се свлачи, Календарску канту куша, Тако, тако, то је добро! Бић.е неким хладна туша. А „Стармали"? — он би брзо Испливао на крај жеља, Кад би свугди ко у Руми, Им'о „стара пријатеља". * * Све се купа, све се брчка, Или г р ц а, ил се д а в и. За све рекох, где је који, — А ратара заборавих. И он знаде за сезону Топлог лета, жестокога. Јест, и он се сада купа, Да, — у зноју лица свога. А та купка црва тога, Макар како проста била, Она свету више хасни Од свих других купатила. Непомук.

Шетња по Новом Саду. ХГЈУП. Ономад кад сам устао, умио се и очешљао(!), обукао, прекрстио руке и помолио се — кроз прозор, видим гомилу школске деце, где се упутише Дунаву. Но успут су на разан начин прекраћивали себи време: један је вукао за звоно на свакој капији и наслађавао се, кад когод од укућана промоли главу кроз прозор те псује, и једи се; у овом благонадеждном јуноши лежи без сваке сумње клица каквог важног дипломате, који ће временом алармирати целу Европу; — други тражи себи забаве у томе, што код сваке млекарице тури прст у лонац са скорупом те кошта и пита шта кошта; овај ће временом бити практичан имудар човек, који ће пре него што би штагод урадио, добро да испита и опроба ствар; — трећи које год дете сретне на путу задиркује, једнога повуче за косе, другога за уво, треКег дрпне за капут и т. д.; тај даје оправдане наде, да ће док одрасте бити храбар Јунак и да ће радо замећати кавгу, као Краљевић Марко; — четврти граби од пиљарица шљиве и крушке а кад га ова повија он уме лепо да се извуче, а тиме нам даје необорива доказа, да ће од њега временом бити ваљан и вешт директор какве банке у Угарској; — пети дражи вашке по сокаци и пујда на поштене људе, дакле нема сумње, да ће временом моћи бити шеФ каквог великог чивутског листа; — шести је све нешто гладан и гледећи

оне сироте лебарице, што имају толико леба, завиди им, а тиме отвара першпективу, да ће у своје време бити српски списатељ; — седми седа из несташлука час на ову, час на ону столицу, гдегод коју види пред кућом, а ја га чисто видим у духу, где је постао владика, јер се из малена научио, н а в и ш е столица седети; — осми тура руке у џепове својим друговима, те им вади и последњу мрву из њих; ко може рећи, да неће бити добар адвокат; — девети зграби од једног пекарског шегрта из шаке новце, што их је овај добио за продате киФле, и умаче некуд, да га није могао нико наћи; тај се квалиФицира за к а с и р а у некој вармеђи ; — • десети иде смирено од једног друга до другог, те им нешто шапуће на уво, а ова онда изваде плајваз, те нешто уписују на лист хартије, што им га је он поднео, а мени је долазило, као да се учи купити потписе на неку повереницу. Ал тако је то. Дечица имају сада школски одмор, па не знају шта да раде од дуга времена, него иду на Дунав да се возају на чамцу, а успут се „унтерхалтују" сваки на свој начин. Истина, код нас се удавило у Дунаву за кратко време неколико људи, но за то опет стоје деци чамци на расположењу и од полиције не изађе још наредба, да је забрањено давати деци и неукима чамце на послугу. А друго нико се није иаучен родио, те дакле мора се учити и вежбати, а што по неки без нужде страда, то мора тако бити, као год и кад се човек учи картати, билијарити и т. д. свуда мора онај који се учи најпре да страда и плаћа (било новцем, било главом). У осталом педагози кажу, да школа и кућа треба у васпитању деце да у хармонији раде, а кад може кућа, односно родитељи више радити, него за време школског одмора, јер онда деца нису под учитељским надзором и онда имају сами родитељи. .. Хо, хо, куд сам ја отишао! Из „Стармалог" сам наједанпут скочио у „Школски лист",из Новог Сада у Сомбор! Бар да сам дочекао жељезницу да не идем пешке. Но како сам сад на једанпут постао озбиљан као да идем берберу да ми вади зуб, и како сам постао пун саветовања, то да не би когод помислио да чита „Хришћански весник" морам прекинути овај данашњи диван. Аб.

Б у К В И ц е. У. Уво. — Величина му зависи од господства. Што воћи господин веће и уво — тамо у Кинеској. Код нас се на ушима носе минђуше, а Кинези обесе о нос, но и код нас би се многима имало шта н а н о с о б е с и т и ! Уредник. — Код нас има две Феле уредника: једни незнају ни сами како до новаца да дођу, а дру-, ги не знају ни сами како до новаца дођу. У брк. — Рећи коме шта „у брк* значи рећи му смело истину. На пример ми нашим г ос по ђ а м а, које се картају и терају луксус, увек то у брк кажемо.— Мађари имају оштре и шиљасте бр-