Starmali

„СТАРМАЛИ" БРОЈ 21. ЗА 1880.

163

кове, те кад аима што'ми уредници у брккажемо, више пута се убодемо и страдамо. Увода (шпијон). -— То је онај, који ћути, види, оде, каже, и прими плат}. Усијано. То је оно стање, у којем се налази угрејано гвожђе и глава старчевићевих млад е н а д а. Усташца. — Песници кажу, да су усташца код лепе девојке само за то створена, да — једе купуса, маџуна и киселих краставаца. Учитељ. — То су већином они чланови нашег народа, који не држе „Школски лист ; '. Урак и урнек. — У Сомбору се тако зову они родољуби С р б и, који откупљују заложену гардеробу мађарскога позоришта и који играју на мађарским даскама, што свет тлаче. хоћу реЈш, што свет значе. Утија. — У ти ј а је српска реч, ал' је наше госпођице не употребљују (ал' слабо оне употребљују и ,,пеглајз"). Умствовање здравога разума — Ово ваља разликовати од ,,Умствововања Пелагићевог разума". Уље. — Кад је у кандилу зове се зејтин, а кад су у каквој чивутској редакцији, зову се новинари. „Уштипци". — То су они колачи, каквом се многи нису надали. ,,Стармали" их често меси, ал' би волео, да му већ једанпут нестане м а т е р ије, брашна. То су масни колачи, ал оно што са њих цури није све маст, има и суза. Удати се. — Види: покајати се. Уредба (школска). — Ваљда ћемо дочекати да ће пошто се претресе храна, доћи и ова уредба на ред.

Б е р Т И. Прва н лоследња песма. Досад сам ти увек тепо': Мила Берто, Берто драга ! Данаске ти велим лепо: Иди, луче, до сто врага ! Ти ћеш сада клети срећу, Твоја вика биће јавна: Да ја тебе зато нећу ТТГто ти ниси православна. Свака вера срећна бива, Свака вера има право; Ни сад вера није крива, Ал н е в е р с т в о — то је ђаво! У Темишвару. Ведимир. Нешто из XIX века. Из Срби]е смо добили овај докуменат коме не треба коментара и који у ориђиналу гласи овако: Суду општине Београдске. Моја је супруга болесна прилично одавно, ја употребљавам лекара за њезину болест, у том времену

лечења довуче се из те општине некаква Јула врачара и незнам одкуд наиђе на моју супругу; и представи се мојој супруги да она зна лечити од сваке болести; Јула је њезин долазак удесила баш у оно време кад ја нисам био код куће већ на служби. Моја супруга да би што пре дошла до свог првобитног здравља; стане Јулу питати како она лечи: Јула одговори да она ради са ђаволима, и да јој они доносе лек, кад им она заповеди они н>у морају слушати, моја супруга запита Јулу ? па колико за то треба? Јула одговори — треба да ми дате ову суму новаца па да будете здрави за седам дана, а то је ова сума: I. 30. гроша чаршински да Јула купи плоче, и клинце с' којима ће ђаволи подкивати своје коње. II. 20. гроша чаршински, да купи ђаволима т. ј. њиним коњима јечма. III. 25. гроша да купи зобнице за ђаволске коње. IV. 40 „ » » платна да ђаволима сашије кошуље. V. 60. гроша да купи ђаволима одело, јер вели несмеду они ићи голи. VI. 15. гроша да купи ђаволима опанке јер не могу ићи боси. VII. 12. гроша да купи рану за њихов пут, како би имали шта јести а да не нападају путем на људе и стоку. VIII. 51 грош и 20 пара чаршински да она купи још неке ствари за жене ђаволске. Даклем цела сума коју је Јула лажним начином и преваром изузела, износи 253. гроша и 20. пара. Част ми је умолити тај суд да од поменуте Јуле као варалице изузме одма горњу суму новаца и мени амо пошље; сем тога да се Јула казни по парагра^у §. о варалицама, и да јој се забрани да више несме ићи по народу и варати овај свет. Јула је обећала мојој супруги да ће она за седам дана бити потпуно здрава, па како тај дан, тако и дан данашњи нити има Јуле ни лека; Јула је овим начином показала се баш подпуна варалица коју суд не треба а и на основу закона несме пропустити а да је не казни, у власти својој најстрожије. Очекујући од тога суда одговор; У Ђуприји 12. Јула 1880 год. Милан Петровић млађи Инжињерски Подпоручик.

Нестрпељивом критичару. „Невен" или — „Увен", — То је твоја ствар! Ал осуђуј кад се створи, Само немој а рпоп, Кад си критичар. Кумашин.

*