Starmali

„СТАРМАЛИ* БРОЈ 33. ЗА 1880.

261

В. и р а. Идеш ли ти бога ти у то немачко позоритте, што је сад овде у Новом Саду? С пи р а. У позориште ? — Јест, јест, идем, био сам више пута. Ћ.ир а. Па који су ти се комади најбоље допали? Спира. Који комади? мени су се, право да ти кажем, најбоље допали они комадићаје и ћ е б а п а, што их позоришни угоститељ онако ваљано даје готовити. Аб.

Грађа

буквар.

за немачки 1,УП. Кад уседне на коња Немац вели то је: рит; — С тог долазе многи На те мисли дрске, Да су му ножице Танке као трске. БУШ. Ми кажемо : катарка; Немац вели то је: маст; — Обмана је красна, Ал зато му ипак Флота Не иде к'о масна. их. Ми кажемо : мачке; Немац мисли да су каце : — Ал то није збиља, Него његов виц, Јер кад видн наше каг\е, Не каже им: шиц! БХ. Кад јелово види дрво, Немац вели да је: тане; — Само нема Еуропа За то тане згодна топа. 1X1. Немац иде, мој брајане, Са културом на све стране, — Јер он држи: Народи су други Груб и кабаст чвор; У Немца је сваки човек везен, Везен сваки створ. 1ХП. „ Слатка мама !" вели Српче мало; „Сисе мама!" вели мало Немче; „ Сисе мама /" — Зар то није Куд и камо практичније!

пгапд пасћ 0§1еп.

Кад сам прошле недеље био у Бечу, замоли ме један здрав, плећат, црвеним носом обдарен човек, да му што уделим, ј П ошто ја људима те Феле не-

радо делим, запитах п (немачки); која му је голема невоља, кад тако здрав проси. — „Ја шзбеп 81е" — одговори ми он ж 1сћ тОсМе ћаИ пасћ Возтеп, ип4 <1аги ћгаисћ 1сћ е1п Ве1зе§е1<1. в — „Иасћ Возтеп?" запитам га опет ја. „Наћеп'8 <1епп зоп$1; кеГпе бсћтеггеп ? —- „№ет!" — ,,Пп(1 шаз 8ш4 51е Гиг РгоГе881оа181;?" — „1сћ 1)1п С1П Тга§;ес." — У1е11е1сћ1 §аг е1п КиНигЈга^ег!" — ,,N0, тет ОоМ, с!аз аисћ" — рече он, желећи да ми угоди, — „аћег (1аз 1з<; ћа11; те1пе N6ћепћезсћаШ^ип^Л Кад сам чуо, да му то није главни задатак, дадох му један пробушен сексер, желећи му, да сретно у Босну стигне, и — да му се тамо не допадне. д Грађа за латински буквар, ХУП. Одело је римско било: Туника и тога; — У сеозких наших дика П сад има тога, — Бар има туника. ХУП1. ТТГто је силан Латин воло, Том је реко: амо ! — А слабији мислили се: ,,Хоћемо-л' да дамо?" Кад је што још веГша воло, Тад је каз'о: мало ! Особито онда, Кад му с' није дало. XIX. Ми кажемо : сутра; То је Латин звао: крас ; — И тако му живот прође У надежди, у чекању. Да красније нешто дође. XX. Први, ирва, тхрво, Примус, прима, примум; — А зашто су тако звали ? Јамачно су и они Првог плату иримали.

За економе. Јецан економ новосадски неће да даде своја нова кола оФарбати, јер — вели — ја ћу само неколико пута проћи кроз новосадске и градске капије, па ће ми на капијама полепиги на колатолико шарених цедуља при плаћању за калдрму, да ће сва кола бити као ОФарбана. До душе јеФтино Фарбање ! Аб.