Starmali

„ СТЛРМАЛИ" БРОЈ 20. ЗА. 1881.

159

^Стармади" сваких десет дана увнемирује, но поред нашег заузимања, ваљда ће нае се и он скорим оканути, јер већ смо почеди као оно што Ирижани, силом варошани, девет кућа једиу козу музу, тако и ми „Отармалог" деведест кућа једног „Стармалог" читамо, те док Београд сам даје „ Домишљану" и „Дар-Мару" 500 прегнлатника, дотле цело српство не даје . . . (ов—де — ми се рас —креч—ило пе — ро а немо—же да—ље да пи - ше — —). Аб.

Уштипци, У Београду је престало „Друштво тиаограФСких раденика", пасе основала „Задруга штампарских раденика". Добро би бкло, да се од сада уместо „Шија" каже „Врат". * * * = Један којп је све своје собне ствари против ватре осигурао, захтева од осигуравајућег друштва, да му накнади паклу дувана, што му је изгорела, кад је ономад имао гостију, добрих дуванџија. * * * © Калдрмџије Јако сметају лебарицама, намештајући камење у лебарској улици; лебарице пак јако узнемирују калдрмџије својим тезгама и лебовима; — то је баш оно што каже пословица: ко тебе к ам.еном (узнемирује), ти њега лебом! * * ❖ 35 Банатску поповску кон$еренцију покрећу из ТурСког Бечеја. Недопада им се ништа, што из Турске долази. * * * 6 Дакле ђеси ХелФмановој, која је осуђена била на вешала, опростили су смртну казну. Добро примећује неко, да је ово редак случај, да дете поклања живот свој ј матери (обично је обратно). * * И: П У Варадину се копа тунел управо од градске пиваре до нове рештаурацнје у Мајуру. Ово је врло практично, јер кад у градској пивари наиђемо на рђаво ниво, можемо одмах на пречац, и то још на жељезници, огићи на мајурско пиво. * * ❖ = Жабаљски солгабиров је суспендирао чурушкога доктора. Боље би било, да је суспендовао б о л е е т и. * * * У чурушкој цркви још једнако стоји св. Јован са шест прстију на левој нози. Овде би требало да плаћа општина лу ксуз-шт ај е р.

Ситнице за гладнжце и жеднице. I. Једном јунаку. Што ти орден, још не дају, То тебека вређа. Ал за бога, — још ордена нема, * Који краси леђа. II. Једном уреднику. Тиса вода хладна Нашла себи жедна сина Макар да је Тиса вода Ипак теби даје — вина. III. Тамо њима. Снагом ваша права гипка Вукли би се клипка. Од ваше памети Могли би с' отети. Од вашег поштења Нашли би спасења. Од ваше булазни Било ј' лека разни. Ни ваша начела Не би нас помела. Само да нас бог сачува — Од ваших трбува!*) IV. Девиза. Ово је девиза Неких светлих круна: У владиној глави Може бити б у н а : Само у народу Не сме бит' мајмуна. V. Неком стипендиети. Био си у Бечу, Био у Паризу, Позн'о си Жанету, Познао и Лизу, А сад жељно пита Жанета и Лиза: Хоће-л скоро бити: Министарска криза! Цер-бер.

*) Ради примера другим уредништвима, који кад што неумеетно ј свој лист ириме, неће да оировргну, — ми ево ове стихове примамо, али им у брк кажемо, да су жутокљуни. Јер мој млади соколе, де се ти „вуци клинка", де се ти „отимај" „тражи лека и спасења", „и е дај се помести" — па тек кад си то све покушао, онда ти се даје право, да се на „трбуве" тужига. Стармали