Starmali

„стармали" број 26. ЗА 1881.

209

* * >1Клупа јо клупа. А Немац је зове банк; Знам и зашто, ранче, Јер на нашој клупи Многи радо банче. * * Оно што је к р т о Немац вели: да је спред. Занео се тиме Од брзине своје, На не пита о с т р а г Шта је и како је.

В.ира. Ти каткад завириш у тај „Недељни Лист." Па шта вели бога ти сад ? Спира. Сад вели да се рас прштала народна странка. И уСрему и у Бачкој нема од ње ништа, већ само расуло. Милетић, вели, стоји сам, „Заставу" нико не чита, све се то опамегило и ' освестило ца само у Тиси и Анђелићу налази рајске сласти. 11 и р а. Е, бога ми, то би жалосно било, кад не би брудеров брудер (Пешт. Лојд) мало друкчијегудио. Спира. А шта вели опет „Пешт. Ллојд"? В-ира. Ево шта вели. (Чита) Ез \^аге Љопсћ!:, с1ле Аи§еп уог <1ег аиМпп^Исћеп Тћа1;засће ги уегбсћНеззеп, Аазз сНе КаНопаН1а1еп-А§Г1а1;1оп, уоп (1ег лу1г тетеп, 81е зе1 1ап§з1; ићегчуииЛеп ип<1 ипзсћа*!Нсћ §етасћ1, тИ: уегз1;агк1ет Ћ^о^епзсћЈа^ (1игсћ <1аз ЕапЛ 21ећ^, таисће Батте Аигсћћгесћеп^, \уе1сће т (1еп 1е<;21ег Јаћгеп тићзат аи%епсћ!;е<; л\ г ог4еп 31И(1. Спира. На та] начин, брудер Јаша боље би било да пише сановнике, него што издаје новине. Иира. Тако се и меаи чини.

Е.ира. Ово вели бечка „Преса," даклем не могу ти зајамчити, да је баш цела истина. Спира. А шта то вели бечка „Преса?" П и р а. Вели: кад се Ристић вратио са свога пута у Београд, да је на Сави било пубдике, која му је довикивала: живио Гарашанин. Спира. А јесу-ли Гарашанину гдегод довикнули, да је умр'о Ристић? Нира. Нису. Јер то би „Преса" за цело још брже јавила. Спира. Е, онда оно прво, без овог другог нема велике важности. Н и р а. Говориш-ли ти то можда партаично ? Спира. Јок! Ја говорим оамо логично.

Чупави чланци/ III. Не могу ја целоме свету намесити колача. То јест намесити бих сам још како тако могао, јер муке (сирјеч брашна) имамо доста. И млека би се нашло; та зар није цео народ крава музара (премда је то млеко заплењено од неких м а м у з о р а). Ни масла не би оскудевало, још се и пресипа, јер куд се год окренемо и дубље загледамо, таки можемо рећи: аха! то је овога и овога масло. Не Фали нам ни јаја, — јер од како је мађарски језик заузео своја (и наша) права, од тога доба, ма да није н^стало оног нашег старог „јао," ипак има и „јај"-а толико, да се поштен патријота чисто уплаши, кад помисли, шта се све из тих силних јаја може излећи. У место шећера (иотрошарина га изела!) могли би се послужити медом, и то (чистоће ради) оним, у који још није упала а неће ни упасти секира Анђелићева. Бадема и ситна грожђа и не мора бити у сваким колачима; то је луксус, на који не треба да учимо наше костоше и к столомоше. Као што видите, по материјалу ја бих сам могао свету намесити колача, — ал где ћу врага наћи толику вуруну да их испечем. Та та би вуруна морала бити велика, велика, бар као уши једног новинара, који се сада и у денунцирању веџба. А таке вуруне, то и стара баба зна, на свету још нема, нити ће је скоро бити. Даклем, кад не могу целоме свету напећи колача, могао би бар онима, који, — халт! баронима, — ни њима свима не би могао, — али једноме барону, . . . а, то је већ нешто друго, ту би ваљало цео народ српски да се поревени, па да му један леп колач умесимо, испечемо и на дар пошљемо (макар га и не појео, макар га сам-> оставио дечици и унуцима својим за дику и спомен). Та за бога милога и ми од њега добијамо лепих колача. Ко би се сетио свих оних колача, на којима ми зубе кр'амо, од како он жарн и пали ону вуруну, коју није могао ни загребачки трус да раскламита. Али најновији колач, пишкот (јер он те ствари својеручно потпише) који је посл 10 карловачкој гимназији — ваљда из бдагодарности, што се и сам на тој гимназији васпитао и српским духом (одер в а е*)) напојио, — тај је колач баш пред кума, — хоћу рећи пред Анђелића. Па да је пред њега само, ни по јада. Али тај је колач од оне Феле, који се деле уз кољиво за душу покојникову; покојник треба да буде српско име, српска свест, ерпско писмо. Све се то живо у гроб гура, а латиница се уводи као наследник српског добра, српског новца, српског пожртвовања којим је сазидана срнска гимназија у српскии Карловцима. II племенитом Србину барону Јовану Живковићу, није се учинило, да је лепше пре десет пута скочити са врх вршка ви-

*) Пре би се могло рећи : Одер' н а о.

Слагач.