Starmali

„стармали"

број 4. за 1882.

мргодном расположенију — (чему еи ја, ни ви драги читаоци, нисмо ни мало криви). Елем ја сам онда сам почео бивати пророком, кад сам рекао : „Мој Алија, добро бити неће. А и какво ми је то добро, кад се човек заплете у таку игру, у којој је зло изгубити, — а ко зна, можда још горе — добити. Но када већ човек не остане код куће, код своје жене и деце, него оде у кафану, на чашу теуа (с румом), а ту загази у опасан фарбл, онда је покојни браца Ст. ћ. умео у по игре да устане, па да каже: „Нећу више да се играм!" — А зашто ? — „Јер има толико много кибицера". (То би рекао, па би отишао, и ако не кући, а оно бар у другу кафану, где је мање кибицера. Ал кад је као солидан човек отишао кући, онда се у јутру најмање кајао). Д-хе! Сад тек видим да сам и сам застранио. Ја сам се у улози пророка тако „код куЛе* осећао. Па би требало ту улогу и да продужим. А то је и дужност сваког лојалног грађанина, да каже што мисли, и што му се претсказу^е. Даклем чујте! Мени се претсказује — — — а јао / „Шта ти је ?! а (питате ме ви). Боцнула ме зоља. Баш у језик. „Каква зоља?" Зоља, у виду старе латинске пословице која вели: N01110 Ргорће1а гп Ра1г1а. „А шта то значи?" То значи: ко хоће да буде иророк у свом отачаству тај мора бити — нем. (Што 1а4от нем1а1;ош што акагош немакагош, што 1;и(1от нем 1;и<1 от, — што „Е^уе^егкез" хг нем1г, и т. д.) — За то ћу и ја моја поштована и непоштована (има их од разне феле) прорицања да продужим немуштим језиком, шат ме и тако разуму они, који су имали прилике и неприлике, да се у том језику извеџбају.

Питања — у ветар. За што бечка „Преса'- о министру Лешјанину пије и пре говорила, да је ,.Полуристићевац,'' — него сад тек кад је пао? * Хоће-ли још који министар таки бити ,.полуристићевац" (или сасвим Ристићевац), ако се случајно спотакне и падне. Колико водених чланака могу написати јевропске новине из оне чаше воде, коју је Скобољев попио, кад је нешто наздравио? * Зашто наши стари солгабирови и нови жандари гоне хајку на „Панславене," (које не могу ухватити, — Јер их нема), — а не вијају лопове,. (које би могли ухватити, — јер их и сувише има.)

* Снива-ли кад год Анђелић покојнога владику Војновића, (да му бар у сну захвали, што је својом напрасном смрћу трећи избор онемогућио.) * Ако су Милан Грозни и Јован Турконосни два крила Анђелићева. како тек морају изгледати они, који су му реп ? * За ппо Милетића и сада не затворе, — кад ни сада није крив? # Мислили Бизмарк (за сваки случај) оно што не мисли, или мисли оно, што други о њему мисле да мисли ? * Хоће-ли браћа Хрвати увидети (али скоро, јер после може бити касно) да једанпут Један није два? * Кад нова драма „Пера Сегединац" донесе народном позоришту у две претставе 900 ф. — сме-ли таку драму „Турски Народ" пропустити, а да је ве нагрди ? * У какЕом се состојанију налазе они предели нове Аустрије, који нису у додиру и дослуху са Стојаном?

Орећни догађаји, Министар Чеда успео је у Паризу толико, да се неће на јавност износити џепни нотицбух Бонтуов, у коме је забележено, куд су отишли они милијуни, о којима у редовним протоколима нема рачуна.

У Пешту је срећно стигла она Мункачијева слика, која учи, како треба Пилати да перу руке, кад једаред већ доцкан буде. Аца 3. се срећно опростио оног бандвурма (пљоснате глисте), који га је већ давно мучио, — и велику му грижу у цреви проузроковао (особито кад је пио млека) Тога бандвурма метуо је брудер Јаша у спиритус, и може се видети у 5. броју „Нед. Листа" (у форми неке песме).

При претресању куће г. Томе Милића у Кикинди није се нашло ништа, што се тако жељно тражило. Само се нашло неколико у буџаку сакривених омладинаца (стари омладинских календара^), — и ти се сада срећно званично читају. Салајев је предлог у Пешти срећно пропао, иначе би брудер Јаша морао платити сто фр. штрофа, ако неће> да му се фирма зове „Уазагпар! ТЈЈ8а§*'.